Inicijativa I Promena
Nakon uspešno donetih odluka o smeru kojim želimo da
putujemo, krećemo u njihovu realizaciju. Pokretač psihe su Volja I Inicijativa
koja nam ovo omogućava. Da bismo ostvarili svoje
odluke neophodno je podržati ih voljom. Dobrovoljac- volonter, koji je bilo
plaćen ili ne, ima dobru volju (d)a sledi inicijativu drugih ljudi. Npr. Ispunjava
školske, ili poslovne obaveze na način da su aktivnosti zasnovane na socijalnim
očekivanjima (moto je recimo: ‘šta se mora nije teško’.., ) Tu osećamo da nam se život dešava bez našeg
uticaja, moć je u eksterijeru, mi možemo odgovoriti samo reagovanjem. Transformacija koja nas pomera u realnost
mogućnosti I nade je kada se dosegne osećaj lične odgovornosti prema
iskustvima kojim oblikujemo život, I shvatanjem da se radom na enterijeru utiče
na ono što nas okružuje.
Ukoliko smo izabrali
razvoj (koji je blizak našoj pravoj prirodi,zato jer se univerzum širi a ne
počiva na mehanizmima kontrole I manipulacije.), negujemo kreativnu volju koja ima kapacitet da podrži ideale koje smo za
sebe kreirali. Kreativna volja je neophodna radi izgradnje sopstvene ličnosti,
za ostvarenje sopstvenih težnji I ideala, autonomije, uzajamnosti I zrele
ljubavi. Ona pokreće, daje usmerenje i svrhovitost. Dakle,
osoba realizuje svoju autentičnu ličnost, I takvu sebe deli sa drugima
uživajuću uzajamnost razmene.
iako
usmerena ka Razvoju, Volja koja je slaba dovodi do nedoslednog načina voljenja.
Kada nema
unutrašnje borbe između „mrzi me“ i „hoću“ volja je razvijena tako da omogućava
čoveku da u odnosima bude u potpunosti dosledan i autentičan.
'Znam da sam spreman da radim na volji onog trenutka kada se
koncentracija spontano pojavi. Ništa se ne može postići silom. Čim primetim da bilo koju stvar mogu da
činim duže I pribranije, kažem ovo je dobar trenutak za to. Rad na volji će
biti plodonosan.' Fokus je tu kad
umovanje ode na odmor. Treba dozvoliti da se to ispolji. Forsirati um da boravi samo u jednoj tački akt je nasilja nad sobom.
Priroda uma je pokret; ako više forsiram više će se opirati.. Svesnost i razumevanje moraju voditi jednousmerenosti I homogenizaciji psihe.
Najbrži način da izbegnemo bavljenje sopstvenim smećem je da se bavimo tuđim(ko,šta i kako radi ili ne). Baveći se sobom ujedno se bavimo i drugima. Zato kaže izreka kada želiš da menjaš svet kreni od sebe.
Samodisciplina je osnovno oruđe na putu rešavanja životnih izazova; pomaže nam da prihavtimo odgovornost, budemo iskreni prema sebi i drugima, strpljivi, i da održavamo balans, kako bismo kontinuirano radili ono što je dobro za nas (nakon što smo ’počupali korov’ tj. prepoznali kako stvari ne funkcionišu i šta „ne valja“). Preduzimanjem prvog koraka ispoljavamo inicijativu samostalnim pokretanjem neke aktivnosti a samodisciplina podržava istrajnost u otpočetoj aktivnosti..Umešnost da se prepozna i uradi ono što želimo, pre nego da neko drugi od nas to traži.., donosi osećaj svrsishodnosti i balansiranu ambiciju.
Energija
je potencijal (za) promene, ako je usmerimo u pravcu željenog, koje je u skladu
sa našom istinom mi se širimo I
dozvoljavamo više energije da se generiše da radost raste. Suprotno tome,
živahnost I vitalnost nas napušta kada ne živimo autentično, kada se lažnim
mislima rečima delima zatvaramo za njen dotok Iz sopstvenog središta. Tako se
skupljamo a energiju ulažemo u borbe moći, koje nas dalje iscrpljuju. To je ono
o čemu govori Metafora o prodaji duše..Stoga :
Neophodnost celovitog ispoljavanja je da sami
generišemo I iz Izvora crpimo energiju neophodnu za dalju
transformaciju I promenu.
Нема коментара:
Постави коментар