*Mornar Popaj* kompleks-PODRSKA stub zdravlja

svaki popaj ima tu ludacku potrebu da ukaze pomoc, ali u onoj preteranoj meri, kada obavlja za drugog ono sto taj (prema sebi neodgovorni) moze i sam da ucini za sebe.* 

tu postoje dve stvari: popaju je sa jedne strane takvo ponasanje prema drugom (ili vise njih) opravdanje da u svom sopstvenom iskustvu 'podrzava' licnu neodgovornost prema nekim aspektima u svom zivotu, u kojima nije spreman tj voljan da ide dalje u licnom razvoju, te se unutrasnja pogresno nasadjena samokontrola projektuje i ispoljava van, kroz 'kontrolu' drugoga, za sve ucesnike zamskiranu 'dobrim namerama'. -a tako sve to izgleda i nepazljivom posmatracu-

btw, (sto znaci, by the way..,) ''put do pakla poplocan je dobrim namerama''..tek da spomenemo.

a drugo, popaj ima ogromnu ne samo zelju vec i potrebu za podrskom, ali istu nije u stanju da primi od drugih (ako i uspe da ugleda nekog ko istu moze i hoce da mu pruzi) prvenstveno jer je Sebi ne daje, a onda ima tu i pitanje nepoverenja da ce se taj drugi (koji donosi podrsku) zaista zalagati za popajeve najbolje interese. (ono sto je za njega istinski dobro: sto bi slobodnim izborom, da /misli da/moze, izabrao sam za sebe.., itd.)

to opisano nepoverenje potice obicno iz primarnih odnosa, smesne stvari, znate ono
'' jedi brokoli to je za tebe dobro''- a dete vas gleda, povraca mu se, stomak mu kaze da to nije tako, al jbg vi ste veliki mudri pametni i iskusni, pa ono..mozda? u nekom trenutku, pocece da sumnja. na kraju, kad vas 'provali', živeće u uverenju da drugi nisu voljni, zeljni, u stanju, sta god, da se zauzmu za/ podrze bas, njegove najbolje interese. 

i nemojte to sto pisem pogresno da razumete: Slaviti tudji uspeh-apsolutno. Ucestvovati u njemu, doprineti tudjem uspehu , pruziti podrsku-svakako da da DA.
 u meri u kojoj je to odgovor-no prema sebi i prema drugoj osobi.

ali ta preterana, (vise nego dovoljno), potreba da drugog svojom energijom vucete kroz neku stalno ponavljajucu situaciju, ne samo da ne pruza stvarno (ni trajno) resenje, vec igra ulogu 'flastera' i krpljenja.., nije od pomoci nijednom od ucesnika male pozorisne drame. Naprotiv.

STVAR SA PRIMEROM KOJI NAM DAJE OVAJ CRTAC, je da se jedna ista tema godinama vrti u zacaranom krugu iz koga nema izlaska (sto je u crtacu ako se setite prikazano & onim uzasnim autoputem koji ide u krug i iz koga doslovno 'nema izlaska'). 

Tako da se ono cega se popaj najvise boji, robije, zapravo sve vreme i odigrava.
 Ta-da!  



{i to je ocigledno, iz njegovih stalnih nastojanja, i 'uspeha', da zarobi badžu!
 (aspekt) zloduha jasno treba dezintegrisati}

slicno kao da nekog na heroinu godinama pokusavate da ubedite da se ocisti. tu je ta prica da vi za njim cistite, taj obecava i ide na rehabilitacije iznova i opet, a vas pride i potkrada za hit. 
aman, njemu se to svidja, da bude kako jeste, pustite ga i da se ubije ako je bas resio da mu je tako lepo.

[[ (naravno, to kazem samo kao 'bolje' resenje od nikakvog tj-uzaludne spasilacke misije. U realnosti, najbolje nauciti ispravan stav /kako se odgovor-no postaviti**/ prema takvoj situaciji, ali opet to nije sad tema, shvatite receno apstraktno).
{** recimo kratko, ''kicma (podrska) je stub zdravlja''.} ]]

kao u crtacu, mislim daj,.. oliva se ocigledno potajno/nesvesno/ lozi na ''lose momke'' (badza, prev.'zloduh' /a realno i nasilan je karakter/ ), sobzirom da stalno privlaci badzu u svoje iskustvo i kao da prosto uziva u onoj spasi me popaje kuknjavi. blah

kao dete sam uvek cekala tu epizodu kad popaj odustane od ideje da se 'dopinguje' pa da nekom bude 'heroj'i prosto nadje neku koja je zainteresovana za njega kakav jeste. haha mnogo sam se nervirala./ps.takva epizoda ne postoji u crtacu/ posle sam skontala neke stvari pa mi je bilo smesno. i ja sama sebi jasno.



/*recimo isti mehanizam se vidi i u odnosu roditelj-dete, kada prvi smatra da je dete ''suvise malo'' i ne dopusta mu da obavlja aktivnost primerenu njegovim godinama i sposobnostima. 
{iako druga strana, tj dete, 'neodgovorna' jer se ono tek treba naučiti odgovornosti; no preuzimanjem detetove odgovornosti na sebe roditelj ga osujećuje u tome da ono razvije sopstveni osecaj za odgovornost.}

 npr iz nestrpljenja, vezuje mu pertle i nakon sto je dete proslo period razvoja motorike koji mu omogucava da je samo sposobno da to ucini; pise mu sastave jer /'pametno' smatra da /su njegove ideje 'detinjaste'( hahha ludilo), itsl itd. 
stvarna podrska u situacijama datih primera izgleda drugacije .medjutim u odnosima naizgled odraslih osoba ovaj mehanizam je tragicno -tragican, a i roditeljstvo nije sada tema; uostalom, kome treba (znanje how to) za unutrasnje dete nek se dogovori sa njim sta je ispravan odgovor na situaciju. to je dobra vezba za samo-podrsku/

sta popaj moze da ucini za sebe? da nauci da veruje sebi, (razvije taj feeling za osecaj) za pocetak. 
pa posle sve redom, lakše. umece da se osloni na druge, i bez kontrole prihvati pomoc te ima lepu mrezu podrske. na svoju radost i onih koji su tu za popaja.



ovako dakle izgleda izostanak svakog pokusaja da se misli urede u ozbiljan post i lepu poucnu pricu, iz prostog razloga jer je sve pocelo kao kratak komentar na neki clanak.., pa smo malo pustili da se otrgne kontroli,/valja to Ponekad ;)/ bujica..,
 [PLUS poeticno, usput daje jos jedan primer, iako namernog, izostanka podrske!]
 ali ipak trazila je vise prostora od broja karaktera 'normalnog' komentara:D, pa smo pustili u ETAR ovde na javnom dnevniku. (a i to je stara tema/razumevanje/ pa me mrzi da je čičkam) Uglavnom, 



Ko razume shvatice, Kome treba odgovor pronaćiće. Dakle, ovde smo dali obavestenje koliko je to taman dovoljno;))




Moj privatni Googliša kanal je trenutno neaktivan, 
pratite dalje misli i aktuelnosti na  ŽiviŽivot g+ page-u na koji jos i svratim povremeno
u svakom medjuvremenu,


SVIM MORNARIMA POZDRAVLJAMO MIRNO MORE I SIGURNU LUKU :))


Manje od dva zla ili nešto Treće


Povela se, i to na više frontova, debata o tome šta ljudima teže pada   ̴ proći iskustvo slomljenog srca (uzrokovati sebi) ili isto svesno/nesvesno, naizgled, uzrokovati drugom. O svesti i nesvesti možemo do besvesti, pa sad nećemo ulaziti u te vode kojim putem je do heartbreak-a došlo.

Bilo kako , kad je u pitanju čovek, upozorenja u vidu etiketa su nepotrebna, a praćenje malih i velikih znakova kraj puta izuzetno bitno i korisno, što nam je već slikovito opisano u onoj staroj ’’Ko je ukrao moj sir’’ pričici.. No gde je srce, tu je i Ljubav o kojoj smo već pričali da neće uvek biti med i mleko.. ni lagana vožnja kroz park. Da, iako nekad može biti sve mekano i cvetno postoji i ta druga medalja Ljubavi koja slama..
..kada pokazujemo srčanost, nepokolebljivost i snagu volje na delu čak i ako nama samima to pada teško. ono kao majka Jugovića kad ostade ‘tvda srca’..ponekad je i  druga medalja neophodna. Ali najčešće nismo u stanju da tu vrstu Ljubavi pružimo sebi ili damo drugima. A što je to tako stavićemo na razmatranje kasnije-ako stignem- u priči o časnoj razmeni i iskrenosti (tokom koje, kad je i ako je, uvidiš i da se nema šta opraštati drugima..)
Prvo i osnovno shvatanje, svaki put kad ste se u manjoj ili većoj meri osetili povređeno, neka osoba (ili situacija) vam je učinila uslugu & vice versa. Odmah tu možete stati na kraj negativnim emocijama, i pogledati čitavu stvar bistrijim umom. Sve ono što niste hteli da ugledate, jurcajući unaokolo sa distrakcijama, sada vas je tresnulo u glavu. Putem slomljenog srca.  Kao što i bude pre ili kasnije hteli to vi ili ne.
Ako mi ne pratimo Život, život će nas pogurati da ga stignemo.  Dal ćete jaukati ’oh nepravde li’ i ’kakve li katastrofe’ , potpomažući tu kuknjavu samoopravdavajućim mislima kojim ćete još ući u vrtlog osuđivanja drugih, ili ćete radije izabrati saosećanje, opet po želji vam.

No nakon svih situacija koje su me ostavile u suzama u poslednjih 20 godina, ili onih gde sam iste donela drugima, jedno je sigurno: slomljeno srce je otvoreno srce, a otvoreno srce je otvoren um.

Usluga se dakle ogleda u prilici da kroz oproštaj a putem saosećanja stvorite u sebi više Ljubavi nego što ste imali pre, kako je to jedini način da prevaziđete iliti prebolite šta god vas je/(vam se)  (s)/mučilo. Tu priliku ne morate i možete iskoristiti

Zdrav i efektan način da pokupite deliće srca je da povratite svoju moć i dozvolite da ono bude ispunjeno ljubavlju više nego pre. Tako i naše srce raste i mi proširujemo svoje razumevanje. I to je to, nije neka mudorst niti novina za koju već ne znamo. Ali jeste nešto što uporno zaboravljamo pa se stoga i podižu pitanja s početka priče. Nije dakle niti jedno ’od dva zla’ gore ni bolje, it’s all good.

Kada vam je potrebna ta i takva usluga život pronalazi nekog ko će vam je učiniti ili pronalazi vas da odigrate tu ulogu u priči nekih drugih ljudi.

Ako znate da imate moć da stvorite više ljubavi u sebi i zalečite ma kakvu ranu, i ako ste spremni da verujete da i drugi imaju istu moć i da će, makar kao poslednje uporište, poželeti da je aktiviraju i iskoriste, onda vam je jasno da je sve dobro, a pomenuta debata (sada) nepotrebna.

S obzirom na to, prvo vi se možete opustiti i prekinuti sa uzaludnim pokušajima da se zaštitite od mogućnosti da budete povređeni.  i drugo, vi se možete opustiti i sa drugima iskreno komunicirati o vašim emocijama- znajući da ukoliko oni budu povređeni vašom istinom, na koncu to će im pomoći da porastu u Ljubavi.

Nekad vam se može činiti da vam je jako puno neverovatno užasno itd teško, što naravno zavisi od toga koliko ste zdušno i u kakve zablude zagrizli, a onda jednog zastrašujućeg  lepog dana kada uragani (iz Oza?) dođu po vas a vi im se prepustite.., budite sigurni da ćete se osećati mnogo bolje al neka vas ni to ne teši mnogo. ciklus će se spiralnim talasima ponoviti opet i opet somewhere down the road. Možda samo na neku drugu temu. Ali vi sad mnogo brže umete da preskačete prepreke na putu.

To jest, lakše proširujete 'ograde' svog srca. Jer u nekom trenutku shvatite da se ništa drugo tu ne može. Plus, beskonačnost zvuči kao prilično dug put ..a jednom kad prevaziđemo svet projekcija, budemo manje u kontaktu sa iluzijama a više sa onim šta jeste, imam neki osećaj..proširivanje granica srca nije bolan proces. to je dobra stvar

Uostalom, za svaku spoznaju koju vam je potrebno da probudite u sebi po pitanju neke teme, postoji određen broj lekcija koje ćete preći , (ili ponavljati iste što sve naravno zavisi samo od vas) a koje mogu i ne moraju da završe heartbreak-om. Ali će izvesno je kulminirati breaktrough-om, odakle jasno nije sve tako crno.
Ima tu malo i teget boje, a to kažem samo da vas zbunim jer i to ume da bude korisno ponekad. Na primer, možda ćete poželeti da se vratite na neke od smislenijih rečenica i pasusa ako takve možete naći, čisto da proverite svoje razumevanje.., ili možete nastaviti da dangubite u povremenim distrakcijama. Sve to takođe prema vašoj volji i užitku.