Zbunjuješ me ..

ja na primer volim brzu vožnju kolima, ili vožnju na motoru, a ima bar x godina da se nisam upustila u iste. tačnije, na motor nisam ni sela više, i mada se u 'realnosti' nikakva 'nezgoda na putu' nije desila.
već se dogodilo to da sam se vezala tad za izvesnu ideju po svom izboru, zbog koje je ovaj užitak odjednom postao 'neodgovorno ponašanje' u mom pogledu.

Prethodno nisam imala takav pogled jer nije postojala ni trunka primisli i sumnje da bih iz tog iskustva ostvarila išta drugo do ushićenja i zabave.
Drugim rečima, nije bilo straha,.(da ćemo se slupati i poginuti) i uvek je sve bilo u redu (tj nismo se slupali sa motora).

 crush and burn jednostavno nije bila moguća opcija u mojim mislima,
ali samo zbog toga jer je odgovor na nikad postavljeno a šta ako? pitanje bio 'pa šta' .
čim vise nisam mogla da dam isti odgovor*, blokirala sam se za uživanje u brzoj vožnji.
*postala sam majka
jednom kada pred-postavimo 101 drugačiji odgovor na ovo pitanje, počinje oklevanje , a odmah se prikažu i sve druge moguće opcije crush and burn tipa.

eh, naravno da je sad kad sam fokusirala takve mogućnosti..  ovo  iskustvo potpuno neodgovorno, jel.
u tom smislu, treba biti veoma oprezan šta radiš- tačnije-Šta Potvrđuješ.  ...thinking it trought

 kao i kod brze vožnje, isti je rush kada se u životu stvari odvijaju sa ubrazanjem koje prati dobar osećaj 

I koje nas vodi sve većoj Radosti kako je pritom ispoljena Jasnoća da se sve odvija na najbolji mogući način I dobrobit,  po nas, a time I sve drug(e)o.

ovaj osećaj jasnoće je zaista nezamenljiv i predivan
- u njemu ne postoje pitanja kuda da idem, šta da radim
postoji dobar osećaj & 'pokretna traka' koja te nosi baš tamo gde, onda uvidiš, si oduvek i hteo da ideš
,
u Jasnoći nalazim i osećaj sigurnosti koji mi izmiče na bilo kom drugom 'mestu'..ovde je lako biti odlučan

verujem da je to prirodan način kretanja napred.
postoji izvesna oštrina u tome, i to je lepo

takođe, motivacija je ovde samo-obnovljiva,Organska ili stručnim jezikom rečeno intrizična (na snazi su unutrašnji pokretači te nam nisu potrebni 'mentalni mišići' )

sa ove pokretne trake obara nas oklevanje
vežemo se za neku ideju bilo to neko ili nešto, ne puštamo i odmah se stvaraju brzaci a Jasnoća zamagljuje.

uradiš 5 puta tako, insistriaš na tome, i gotovo, već si blokiran. zamrznut.

 stid i krivica su takođe dobri alati za oklevanje, pobijaju zadovoljstvo i snagu volje.
sad, obično se stvari postavljaju tako da smo (i obično se navodi> u detinjstvu, jel..) mi prvo bivali postiđeni od strane drugih, ili su svaljivali neku krivicu na nas, pa smo to kasnije naučili da internalizujemo, i nastavimo da se na isti način ponašamo prema sebi.  upravo ne tačno.
ma šta da se ispoljilo, oduvek je prvo bilo unutra..; ja sam polazište

(olako shvatite unutra, mislim na 'od mene dopušteno da bude')

biti zbunjen nekom situacijom znači imati dilemu 'dobar je osećaj ali ta i ta vezanost /npr-za-ishod/, mi kaže da bi trebalo da stvar ide tako i tako'

 nothing is wrong if it feels right to you

Zbunjenost nam poručuje da vozimo sa podignutom ručnom kočnicom, da smo ispostavili razloge da očuvamo neku vezanost koju bi bilo bolje pustiti kako bismo mogli nastaviti sa Prihvatanjem onoga što se ispoljava
..a šta smo sami stavili u pokret!

hronična zbunjenost onemogućava da upoznamo sebe, jer je u svojoj suštini opiranje ispoljavanju

Kada primetimo 'ovo me zbunjuje' potrebno je pogledati s kojom idejom ili uverenjem smo se vezali i ne puštamo je
pa stoga stvaramo 'brzake' u reci života-- i skrećemo sa naše 'pokretne trake' koja bi nas odvela upravo tamo gde smo oduvek i hteli da stignemo., a živeći radost u trenutku.

Brza vožnja koju odlikuje Jasnoća, osim odsustva straha treba i umešnost 'hvatanja krivina' kada se pojave ometajući elementi

Jasnoća je.. Heaven on earth

so lift that handbrake and travel safe

Zrela ljubav I sposobnost da volimo 3

  Inicijativa I Promena

Nakon uspešno donetih odluka o smeru kojim želimo da putujemo, krećemo u njihovu realizaciju. Pokretač psihe su Volja I Inicijativa koja nam ovo omogućava.  Da bismo ostvarili svoje odluke neophodno je podržati ih voljom. Dobrovoljac- volonter, koji je bilo plaćen ili ne, ima dobru volju (d)a sledi inicijativu drugih ljudi. Npr. Ispunjava školske, ili poslovne obaveze na način da su aktivnosti zasnovane na socijalnim očekivanjima (moto je recimo: ‘šta se mora nije teško’.., )  Tu osećamo da nam se život dešava bez našeg uticaja, moć je u eksterijeru, mi možemo odgovoriti samo reagovanjem. Transformacija koja nas pomera u realnost mogućnosti I nade je kada se dosegne osećaj lične odgovornosti prema iskustvima kojim oblikujemo život, I shvatanjem da se radom na enterijeru utiče na ono što nas okružuje.   

 Ukoliko smo izabrali razvoj (koji je blizak našoj pravoj prirodi,zato jer se univerzum širi a ne počiva na mehanizmima kontrole I manipulacije.), negujemo kreativnu volju koja ima kapacitet da podrži ideale koje smo za sebe kreirali. Kreativna volja je neophodna radi izgradnje sopstvene ličnosti, za ostvarenje sopstvenih težnji I ideala, autonomije, uzajamnosti I zrele ljubavi. Ona pokreće, daje usmerenje i svrhovitost. Dakle, osoba realizuje svoju autentičnu ličnost, I takvu sebe deli sa drugima uživajuću uzajamnost razmene.

iako usmerena ka Razvoju, Volja koja je slaba dovodi do nedoslednog načina voljenja.

Kada nema unutrašnje borbe između „mrzi me“ i „hoću“ volja je razvijena tako da omogućava čoveku da u odnosima bude u potpunosti dosledan i autentičan.

'Znam da sam spreman da radim na volji onog trenutka kada se koncentracija spontano pojavi. Ništa se ne može postići silom. Čim primetim da bilo koju stvar mogu da činim duže I pribranije, kažem ovo je dobar trenutak za to. Rad na volji će biti plodonosan.'  Fokus je tu kad umovanje ode na odmor. Treba dozvoliti da se to ispolji. Forsirati um da boravi samo u jednoj tački akt je nasilja nad sobom. Priroda uma je pokret; ako više forsiram više će se opirati..
Svesnost i razumevanje moraju voditi jednousmerenosti I homogenizaciji psihe.
Najbrži način da izbegnemo bavljenje sopstvenim smećem je da se bavimo tuđim(ko,šta i kako radi ili ne). Baveći se sobom ujedno se bavimo i drugima. Zato kaže izreka kada želiš da menjaš svet kreni od sebe.
Samodisciplina je osnovno oruđe na putu rešavanja životnih izazova; pomaže nam da prihavtimo odgovornost, budemo iskreni prema sebi i drugima, strpljivi, i da održavamo balans, kako bismo kontinuirano radili ono što je dobro za nas (nakon što smo ’počupali korov’ tj. prepoznali kako stvari ne funkcionišu i šta „ne valja“). Preduzimanjem prvog koraka ispoljavamo inicijativu samostalnim pokretanjem neke aktivnosti a samodisciplina podržava istrajnost u otpočetoj aktivnosti..Umešnost da se prepozna i uradi ono što želimo, pre nego da neko drugi od nas to traži.., donosi osećaj svrsishodnosti  i  balansiranu ambiciju.

 Stoga je za (zrelu) ljubav potrebna hrabrost, i veština. Osnova hrabrosti, a i inicijative, je sposobnost da budem u dodiru sa svojim najdubljim ambicijama, namerama, vrednostima i idealima.

 Stabilnoj Volji I doslednoj Inicijativi potrebna je neutralna energija _ “napajanje”.

Energija je potencijal (za) promene, ako je usmerimo u pravcu željenog, koje je u skladu sa našom istinom  mi se širimo I dozvoljavamo više energije da se generiše da radost raste. Suprotno tome, živahnost I vitalnost nas napušta kada ne živimo autentično, kada se lažnim mislima rečima delima zatvaramo za njen dotok Iz sopstvenog središta. Tako se skupljamo a energiju ulažemo u borbe moći, koje nas dalje iscrpljuju. To je ono o čemu govori Metafora o prodaji duše..Stoga :

Neophodnost celovitog ispoljavanja je da sami generišemo I iz Izvora crpimo energiju neophodnu za dalju transformaciju I promenu.

Prvi deo_ Drugi deo _