Zrela ljubav I sposobnost da volimo 2

Odluka I Razvoj

Naš kapacitet za ljubav raste I razvija se u meri u kojoj mi rastemo I razvijamo se. Dolazimo na ovaj svet kao čista emocija, energija u pokretu, a zatim se tokom odrastanja krećemo kroz različite faze razvoja I neretko na tom putu blokiramo svoju energiju, usled čega u nama nastaju podele I unutrašnji konflikti. Tad može izgledati kao da nam se život usložnjava kako fizički napredujemo od detinjstva ka adolescenciji I zrelom dobu. Na poteškoce nailazimo kada emotivni, psihicki mentalni I duhovni razvoj nisu tempom usklađeni sa fizičkim, što je veoma čest slučaj. Dosta ljudi živi na način koji je primereniji adolescentskom dobu, zato jer mehanizmi koji se odigravaju nisu prepoznati I prevaziđeni.

Prvi korak ka implementiranju promena je da postanemo svesni onoga što ne funkcionise da bismo probleme mogli jasno sagledati I potom razrešiti. Korišćenje lakših rešenja dovodi do stagnacije i zastoja u razvoju. (otud izreka „preko preče naokolo bliže“) .

Potreba za razvojem se negira kada nema istinske posvećenosti.

Primer večitog adolescenta je opisan na slučaju vetropira Petar Pan..nezrelo doba ukljucuje Površnost u odnosima, ili strategije „od svega po malo“ kada zatičemo sebe rasplinute istovremeno na 10 projekata od kojih ćemo možda 1 realizovati u celosti. ili recimo mehanizam ne razmišljanja/ne suočavanja, prikazan u čuvenoj rečenici Skarlet o Hare „misliću o tome sutra“

Pristup u kome postoji unutrašnji zahtev da život i sve u njemu mora da bude udobno i lako, I samo tako, (komformizam),- stvara podeljenost koja  se ispoljava kao otpor promenama koje zahtevaju određeni napor. Tada je promena prepoznata kao ono što “bi bilo dobro učiniti”ali se ne događa ili se ona ostvaruje u nijansama. Tu se odigrava mi želimo a da li smo zapravo voljni da se krećemo ka tome, I stoga je korisno između ostalog, redefinisati pojmove (tipa, napor je naš uloženi rad, a kada rad izjednačimo sa pojmom igra, umnogome olakšavamo sebi itd), I preispitati prioritete..

Umešnost donošenja Odluka I rešenost da ih se dosledno držimo jer nam donose boljitak I razvoj,  zahteva usmeravanje psihe. Birajući pismo ili glavu novčića, donosimo odluku uprkos postojanju “druge strane medalje“. Tako i pratiti svoj put znači napustiti sve druge. Izaći na kraj oprečnih osećanja omogućava individui sposobnost da „prelomi“, da se odredi i opredeli, i postupa u skladu sa tim opredeljenjem. U suprotnom, osoba naizgled ne zna šta zaista hoće. Kao što je Koeljo primetio u jednom svom delu, ljudi imaju tendenciju da biraju ovaj pa onaj put samo da bi dokazali da on nije za njih, umesto da idu jedinim kojim mogu nekuda da stignu. (_*a to je Put Srca; Misliša bi tu naravno pridodao I, ne znam čiju izreku, "pratite svoje Srce a budite sigurni da ste na put poveli I svoj Mozak" :))

To jest, tako da prate svoju esenciju .  

 A zapravo je razvoj beskrajan I nema krajnje destinacije na vidiku do koje treba stići, osim u kontekstu kada živimo nemir I moramo ponovo naći Jednostavnost.

Jednostavnost znači ostati u miru sa sobom. Život je jednostavan kada smo I mi takvi.

Uteha je da ‘svi putevi vode u Rim’, da najčesće možete promeniti pravac, I greške koristiti kao lekcije. Iskustva zvana Greške postoje samo posmatrano iz subjektivnije, ljudske perspektive..jedino pitanje je odlučujete li se za iste stare načine ponovo I ponovo. To je međutim izbor, koji se može činiti samo jedno određeno vreme.

Rešenost pak uključuje odsustvo strepnje (da li je izbor pravi), rizik I konzistentnost.

 U odnosu sa sobom, drugima, ili prema poslu, Nema istinske posvećenosti kada su na snazi mehanizmi potiskivanja emocija(bilo pozitivnih ili negativnih), mehanizmi površnosti i ne součavanja, suprotstavljena i ne izbalansirana osećanja,  ili najgrublje- kada smo nesvesni prisustva agresije pri ispoljavanju ljubavi. Što je dublja il’ da kazem intimnija veza sa samim sobom I više si ukorenjen u izvoru, otpuštanje ..bilo čega..ide lakše, samim tim I razmena u svim odnosima sa drugima je intenzivnija, prepoznaje se značaj I u malim stvarima to jest, šta više- da I nema malih I velikih stvari I poduhvata, ili kao na filmskom platnu glavnih I sporednih likova, I da su svi ljudi koje susrećemo u svom iskustvu podjednako važni, (bilo da ih srećemo jednom na trenutak ili su trajno deo našeg života..,) a istovremeno podjednako ne važni..prosto jesu. Celi. Jer smo I mi takvi.

Sazrevanje je celoživotni proces koji je utoliko efikasniji a manje bolan ukoliko smo spremniji da budemo svesno I aktivno posvećeni svom razvoju.

 Prvi deo _  Treći deo _