*Mornar Popaj* kompleks-PODRSKA stub zdravlja

svaki popaj ima tu ludacku potrebu da ukaze pomoc, ali u onoj preteranoj meri, kada obavlja za drugog ono sto taj (prema sebi neodgovorni) moze i sam da ucini za sebe.* 

tu postoje dve stvari: popaju je sa jedne strane takvo ponasanje prema drugom (ili vise njih) opravdanje da u svom sopstvenom iskustvu 'podrzava' licnu neodgovornost prema nekim aspektima u svom zivotu, u kojima nije spreman tj voljan da ide dalje u licnom razvoju, te se unutrasnja pogresno nasadjena samokontrola projektuje i ispoljava van, kroz 'kontrolu' drugoga, za sve ucesnike zamskiranu 'dobrim namerama'. -a tako sve to izgleda i nepazljivom posmatracu-

btw, (sto znaci, by the way..,) ''put do pakla poplocan je dobrim namerama''..tek da spomenemo.

a drugo, popaj ima ogromnu ne samo zelju vec i potrebu za podrskom, ali istu nije u stanju da primi od drugih (ako i uspe da ugleda nekog ko istu moze i hoce da mu pruzi) prvenstveno jer je Sebi ne daje, a onda ima tu i pitanje nepoverenja da ce se taj drugi (koji donosi podrsku) zaista zalagati za popajeve najbolje interese. (ono sto je za njega istinski dobro: sto bi slobodnim izborom, da /misli da/moze, izabrao sam za sebe.., itd.)

to opisano nepoverenje potice obicno iz primarnih odnosa, smesne stvari, znate ono
'' jedi brokoli to je za tebe dobro''- a dete vas gleda, povraca mu se, stomak mu kaze da to nije tako, al jbg vi ste veliki mudri pametni i iskusni, pa ono..mozda? u nekom trenutku, pocece da sumnja. na kraju, kad vas 'provali', živeće u uverenju da drugi nisu voljni, zeljni, u stanju, sta god, da se zauzmu za/ podrze bas, njegove najbolje interese. 

i nemojte to sto pisem pogresno da razumete: Slaviti tudji uspeh-apsolutno. Ucestvovati u njemu, doprineti tudjem uspehu , pruziti podrsku-svakako da da DA.
 u meri u kojoj je to odgovor-no prema sebi i prema drugoj osobi.

ali ta preterana, (vise nego dovoljno), potreba da drugog svojom energijom vucete kroz neku stalno ponavljajucu situaciju, ne samo da ne pruza stvarno (ni trajno) resenje, vec igra ulogu 'flastera' i krpljenja.., nije od pomoci nijednom od ucesnika male pozorisne drame. Naprotiv.

STVAR SA PRIMEROM KOJI NAM DAJE OVAJ CRTAC, je da se jedna ista tema godinama vrti u zacaranom krugu iz koga nema izlaska (sto je u crtacu ako se setite prikazano & onim uzasnim autoputem koji ide u krug i iz koga doslovno 'nema izlaska'). 

Tako da se ono cega se popaj najvise boji, robije, zapravo sve vreme i odigrava.

 Ta-da!  

{i to je ocigledno, iz njegovih stalnih nastojanja, i 'uspeha', da zarobi badžu!

 (aspekt) zloduha jasno treba dezintegrisati}

slicno kao da nekog na heroinu godinama pokusavate da ubedite da se ocisti. tu je ta prica da vi za njim cistite, taj obecava i ide na rehabilitacije iznova i opet, a vas pride i potkrada za hit. 
aman, njemu se to svidja, da bude kako jeste, pustite ga i da se ubije ako je bas resio da mu je tako lepo.

[[ (naravno, to kazem samo kao 'bolje' resenje od nikakvog tj-uzaludne spasilacke misije. U realnosti, najbolje nauciti ispravan stav /kako se odgovor-no postaviti**/ prema takvoj situaciji, ali opet to nije sad tema, shvatite receno apstraktno).
{** recimo kratko, ''kicma (podrska) je stub zdravlja''.} ]]

kao u crtacu, mislim daj,.. oliva se ocigledno potajno/nesvesno/ lozi na ''lose momke'' (badza, prev.'zloduh' /a realno i nasilan je karakter/ ), sobzirom da stalno privlaci badzu u svoje iskustvo i kao da prosto uziva u onoj spasi me popaje kuknjavi. blah

kao dete sam uvek cekala tu epizodu kad popaj odustane od ideje da se 'dopinguje' pa da nekom bude 'heroj'i prosto nadje neku koja je zainteresovana za njega kakav jeste. haha mnogo sam se nervirala./ps.takva epizoda ne postoji u crtacu/ posle sam skontala neke stvari pa mi je bilo smesno. i ja sama sebi jasno.

/*recimo isti mehanizam se vidi i u odnosu roditelj-dete, kada prvi smatra da je dete ''suvise malo'' i ne dopusta mu da obavlja aktivnost primerenu njegovim godinama i sposobnostima. 
{iako druga strana, tj dete, 'neodgovorna' jer se ono tek treba naučiti odgovornosti; no preuzimanjem detetove odgovornosti na sebe roditelj ga osujećuje u tome da ono razvije sopstveni osecaj za odgovornost.}

 npr iz nestrpljenja, vezuje mu pertle i nakon sto je dete proslo period razvoja motorike koji mu omogucava da je samo sposobno da to ucini; pise mu sastave jer /'pametno' smatra da /su njegove ideje 'detinjaste'( hahha ludilo), itsl itd. 
stvarna podrska u situacijama datih primera izgleda drugacije .medjutim u odnosima naizgled odraslih osoba ovaj mehanizam je tragicno -tragican, a i roditeljstvo nije sada tema; uostalom, kome treba (znanje how to) za unutrasnje dete nek se dogovori sa njim sta je ispravan odgovor na situaciju. to je dobra vezba za samo-podrsku/

sta popaj moze da ucini za sebe? da nauci da veruje sebi, (razvije taj feeling za osecaj) za pocetak. 
pa posle sve redom, lakše. umece da se osloni na druge, i bez kontrole prihvati pomoc te ima lepu mrezu podrske. na svoju radost i onih koji su tu za popaja.



ovako dakle izgleda izostanak svakog pokusaja da se misli urede u ozbiljan post i lepu poucnu pricu, iz prostog razloga jer je sve pocelo kao kratak komentar na neki clanak.., pa smo malo pustili da se otrgne kontroli,/valja to Ponekad ;)/ bujica..,
 [PLUS poeticno, usput daje jos jedan primer, iako namernog, izostanka podrske!]
 ali ipak trazila je vise prostora od broja karaktera 'normalnog' komentara:D, pa smo pustili u ETAR ovde na javnom dnevniku. (a i to je stara tema/razumevanje/ pa me mrzi da je čičkam) Uglavnom, 



Ko razume shvatice, Kome treba odgovor pronaćiće. Dakle, ovde smo dali obavestenje koliko je to taman dovoljno;))

Moj privatni Googliša kanal je trenutno neaktivan, 

pratite dalje misli i aktuelnosti na  ŽiviŽivot g+ page-u na koji jos i svratim povremeno

u svakom medjuvremenu,

SVIM MORNARIMA POZDRAVLJAMO MIRNO MORE I SIGURNU LUKU :))

Zrela ljubav I sposobnost da volimo 3

  Inicijativa I Promena

Nakon uspešno donetih odluka o smeru kojim želimo da putujemo, krećemo u njihovu realizaciju. Pokretač psihe su Volja I Inicijativa koja nam ovo omogućava.  Da bismo ostvarili svoje odluke neophodno je podržati ih voljom. Dobrovoljac- volonter, koji je bilo plaćen ili ne, ima dobru volju (d)a sledi inicijativu drugih ljudi. Npr. Ispunjava školske, ili poslovne obaveze na način da su aktivnosti zasnovane na socijalnim očekivanjima (moto je recimo: ‘šta se mora nije teško’.., )  Tu osećamo da nam se život dešava bez našeg uticaja, moć je u eksterijeru, mi možemo odgovoriti samo reagovanjem. Transformacija koja nas pomera u realnost mogućnosti I nade je kada se dosegne osećaj lične odgovornosti prema iskustvima kojim oblikujemo život, I shvatanjem da se radom na enterijeru utiče na ono što nas okružuje.   

 Ukoliko smo izabrali razvoj (koji je blizak našoj pravoj prirodi,zato jer se univerzum širi a ne počiva na mehanizmima kontrole I manipulacije.), negujemo kreativnu volju koja ima kapacitet da podrži ideale koje smo za sebe kreirali. Kreativna volja je neophodna radi izgradnje sopstvene ličnosti, za ostvarenje sopstvenih težnji I ideala, autonomije, uzajamnosti I zrele ljubavi. Ona pokreće, daje usmerenje i svrhovitost. Dakle, osoba realizuje svoju autentičnu ličnost, I takvu sebe deli sa drugima uživajuću uzajamnost razmene.

iako usmerena ka Razvoju, Volja koja je slaba dovodi do nedoslednog načina voljenja.

Kada nema unutrašnje borbe između „mrzi me“ i „hoću“ volja je razvijena tako da omogućava čoveku da u odnosima bude u potpunosti dosledan i autentičan.

'Znam da sam spreman da radim na volji onog trenutka kada se koncentracija spontano pojavi. Ništa se ne može postići silom. Čim primetim da bilo koju stvar mogu da činim duže I pribranije, kažem ovo je dobar trenutak za to. Rad na volji će biti plodonosan.'  Fokus je tu kad umovanje ode na odmor. Treba dozvoliti da se to ispolji. Forsirati um da boravi samo u jednoj tački akt je nasilja nad sobom. Priroda uma je pokret; ako više forsiram više će se opirati..
Svesnost i razumevanje moraju voditi jednousmerenosti I homogenizaciji psihe.
Najbrži način da izbegnemo bavljenje sopstvenim smećem je da se bavimo tuđim(ko,šta i kako radi ili ne). Baveći se sobom ujedno se bavimo i drugima. Zato kaže izreka kada želiš da menjaš svet kreni od sebe.
Samodisciplina je osnovno oruđe na putu rešavanja životnih izazova; pomaže nam da prihavtimo odgovornost, budemo iskreni prema sebi i drugima, strpljivi, i da održavamo balans, kako bismo kontinuirano radili ono što je dobro za nas (nakon što smo ’počupali korov’ tj. prepoznali kako stvari ne funkcionišu i šta „ne valja“). Preduzimanjem prvog koraka ispoljavamo inicijativu samostalnim pokretanjem neke aktivnosti a samodisciplina podržava istrajnost u otpočetoj aktivnosti..Umešnost da se prepozna i uradi ono što želimo, pre nego da neko drugi od nas to traži.., donosi osećaj svrsishodnosti  i  balansiranu ambiciju.

 Stoga je za (zrelu) ljubav potrebna hrabrost, i veština. Osnova hrabrosti, a i inicijative, je sposobnost da budem u dodiru sa svojim najdubljim ambicijama, namerama, vrednostima i idealima.

 Stabilnoj Volji I doslednoj Inicijativi potrebna je neutralna energija _ “napajanje”.

Energija je potencijal (za) promene, ako je usmerimo u pravcu željenog, koje je u skladu sa našom istinom  mi se širimo I dozvoljavamo više energije da se generiše da radost raste. Suprotno tome, živahnost I vitalnost nas napušta kada ne živimo autentično, kada se lažnim mislima rečima delima zatvaramo za njen dotok Iz sopstvenog središta. Tako se skupljamo a energiju ulažemo u borbe moći, koje nas dalje iscrpljuju. To je ono o čemu govori Metafora o prodaji duše..Stoga :

Neophodnost celovitog ispoljavanja je da sami generišemo I iz Izvora crpimo energiju neophodnu za dalju transformaciju I promenu.

Prvi deo_ Drugi deo _