#Supermen &HotMess: Game Over

 

                     

Supermen, dobar dečko iz komšiluka:

On je školski primer dobrog momka – lojalan, veruje u ono dobro u ljudima i uvek je spreman da pomogne. Vaš “supermen” će se najbolje osećati kada mu je povereno rešavanje malih i velikih kriza. Možda neće biti u prilici da vas spašava iz zgrade u plamenu, ali će jako uživati kada ga upitate za savet ili zamolite za pomoć. Ono šta je možda "mana"je njegova sklonost da svima bude na usluzi, jednostavno nikoga ne može da odbije i ponekad želi da udovolji svima, pa mu ostaje premalo slobodnog vremena . I da – Vaša majka će biti zadovoljna Vašim izborom kada ga upozna.
a kakva je njegova devojka? 

HotMess Girl:

Šarmantna je. Detinjasta. Slatka. Pomalo dezorjentisana u svom 'kreativnom' haosu.

A ispod toga? Ona je u nevolji. Ona je ili alkoholičarka, ili je u dugovima, ili je “tatin sin” i to joj smeta.  Ili još neko 101 ili; pošto se stalno oslanja na ideju I prisustvo svog 'save the day Supermena' stalno se i zatiče u nekoj novoj 'nered' situaciji.
Pretezno je slaba i ne ume da funkcioniše bez podrške druge osobe. Ona privlači ličnog Supermena koji je uvek tu za nju i koji nesebično želi pomak u njenom životu i pokušava da uguši sve njene brige i strahove. Njena slabost mu ostavlja prostora da iskaže afinitete mužjaka zaštitnika. Takva mu je dakle i potrebna.

 Srecom, ta igra je gotova. Na globalnom I svakom drugom nivou.



Death

Kako,kad gde I usled čega nevažno je , tek Supermen je dozreo do shvatanja da se nije potrebno bilo kome u bilo čemu dokazivati da bi potvrdio svoju vrednost. On je rešio da živi I radi na način da impresionira sebe a ne druge. Sada je on mnogo zadovoljniji, a njegova devojka je ponosna na njega zbog ove promene i još luđa za njim.

Ona je naučila da se osloni na sebe i transformisala brige i

strahove u Ljubav.

Sada je i šarmantna i jaka  a Supermen je ponosan na njenu samostalnost i samodovoljnost, i uviđa da ga ona voli zbog svega što on jeste, sa svim 'manama' uključeno, ne samo zbog njegovih 'save the day ' postignuća. That is a whole new

happy beginning for them!

;) Cheers!

****************************************************************
Sujeta je potreba za dokazivanjem sopstvene vise vrednosti.
Svi su ljudi manje-vise sujetni. Bitan je nacin na koji su sujetni. Kad covek moze da zadovolji sujetu na vreme i na realan nacin, moze da se razvija normalno.
Kada ne moze, kada ga neka situacija ili steceni ili nauceni obrazci ponasanja guraju u osecaj nize vrednosti, onda mora da se dokazuje.
A pitanje je da li je coveku potrebno da zivi u iluzijama sujete. Nijedan covek nije savrsen. Neko je malo razvijeniji u jednoj oblasti zivota, neko u nekoj drugoj. Ne znaci da sutra ili sledece godine nece biti obrnuto.
Poenta odricanja od sujete nije ubijanje ambicije i zelje za uspehom, poenta je ne raditi nesto da bi se covek dokazivao pred drugima, nego da bi ziveo bolje i sebe ostvario.

*****************************************************************************

 
 

Zrela ljubav I sposobnost da volimo 3

  Inicijativa I Promena

Nakon uspešno donetih odluka o smeru kojim želimo da putujemo, krećemo u njihovu realizaciju. Pokretač psihe su Volja I Inicijativa koja nam ovo omogućava.  Da bismo ostvarili svoje odluke neophodno je podržati ih voljom. Dobrovoljac- volonter, koji je bilo plaćen ili ne, ima dobru volju (d)a sledi inicijativu drugih ljudi. Npr. Ispunjava školske, ili poslovne obaveze na način da su aktivnosti zasnovane na socijalnim očekivanjima (moto je recimo: ‘šta se mora nije teško’.., )  Tu osećamo da nam se život dešava bez našeg uticaja, moć je u eksterijeru, mi možemo odgovoriti samo reagovanjem. Transformacija koja nas pomera u realnost mogućnosti I nade je kada se dosegne osećaj lične odgovornosti prema iskustvima kojim oblikujemo život, I shvatanjem da se radom na enterijeru utiče na ono što nas okružuje.   

 Ukoliko smo izabrali razvoj (koji je blizak našoj pravoj prirodi,zato jer se univerzum širi a ne počiva na mehanizmima kontrole I manipulacije.), negujemo kreativnu volju koja ima kapacitet da podrži ideale koje smo za sebe kreirali. Kreativna volja je neophodna radi izgradnje sopstvene ličnosti, za ostvarenje sopstvenih težnji I ideala, autonomije, uzajamnosti I zrele ljubavi. Ona pokreće, daje usmerenje i svrhovitost. Dakle, osoba realizuje svoju autentičnu ličnost, I takvu sebe deli sa drugima uživajuću uzajamnost razmene.

iako usmerena ka Razvoju, Volja koja je slaba dovodi do nedoslednog načina voljenja.

Kada nema unutrašnje borbe između „mrzi me“ i „hoću“ volja je razvijena tako da omogućava čoveku da u odnosima bude u potpunosti dosledan i autentičan.

'Znam da sam spreman da radim na volji onog trenutka kada se koncentracija spontano pojavi. Ništa se ne može postići silom. Čim primetim da bilo koju stvar mogu da činim duže I pribranije, kažem ovo je dobar trenutak za to. Rad na volji će biti plodonosan.'  Fokus je tu kad umovanje ode na odmor. Treba dozvoliti da se to ispolji. Forsirati um da boravi samo u jednoj tački akt je nasilja nad sobom. Priroda uma je pokret; ako više forsiram više će se opirati..
Svesnost i razumevanje moraju voditi jednousmerenosti I homogenizaciji psihe.
Najbrži način da izbegnemo bavljenje sopstvenim smećem je da se bavimo tuđim(ko,šta i kako radi ili ne). Baveći se sobom ujedno se bavimo i drugima. Zato kaže izreka kada želiš da menjaš svet kreni od sebe.
Samodisciplina je osnovno oruđe na putu rešavanja životnih izazova; pomaže nam da prihavtimo odgovornost, budemo iskreni prema sebi i drugima, strpljivi, i da održavamo balans, kako bismo kontinuirano radili ono što je dobro za nas (nakon što smo ’počupali korov’ tj. prepoznali kako stvari ne funkcionišu i šta „ne valja“). Preduzimanjem prvog koraka ispoljavamo inicijativu samostalnim pokretanjem neke aktivnosti a samodisciplina podržava istrajnost u otpočetoj aktivnosti..Umešnost da se prepozna i uradi ono što želimo, pre nego da neko drugi od nas to traži.., donosi osećaj svrsishodnosti  i  balansiranu ambiciju.

 Stoga je za (zrelu) ljubav potrebna hrabrost, i veština. Osnova hrabrosti, a i inicijative, je sposobnost da budem u dodiru sa svojim najdubljim ambicijama, namerama, vrednostima i idealima.

 Stabilnoj Volji I doslednoj Inicijativi potrebna je neutralna energija _ “napajanje”.

Energija je potencijal (za) promene, ako je usmerimo u pravcu željenog, koje je u skladu sa našom istinom  mi se širimo I dozvoljavamo više energije da se generiše da radost raste. Suprotno tome, živahnost I vitalnost nas napušta kada ne živimo autentično, kada se lažnim mislima rečima delima zatvaramo za njen dotok Iz sopstvenog središta. Tako se skupljamo a energiju ulažemo u borbe moći, koje nas dalje iscrpljuju. To je ono o čemu govori Metafora o prodaji duše..Stoga :

Neophodnost celovitog ispoljavanja je da sami generišemo I iz Izvora crpimo energiju neophodnu za dalju transformaciju I promenu.

Prvi deo_ Drugi deo _

 

 

 

Zrela ljubav I sposobnost da volimo 2

Odluka I Razvoj

Naš kapacitet za ljubav raste I razvija se u meri u kojoj mi rastemo I razvijamo se. Dolazimo na ovaj svet kao čista emocija, energija u pokretu, a zatim se tokom odrastanja krećemo kroz različite faze razvoja I neretko na tom putu blokiramo svoju energiju, usled čega u nama nastaju podele I unutrašnji konflikti. Tad može izgledati kao da nam se život usložnjava kako fizički napredujemo od detinjstva ka adolescenciji I zrelom dobu. Na poteškoce nailazimo kada emotivni, psihicki mentalni I duhovni razvoj nisu tempom usklađeni sa fizičkim, što je veoma čest slučaj. Dosta ljudi živi na način koji je primereniji adolescentskom dobu, zato jer mehanizmi koji se odigravaju nisu prepoznati I prevaziđeni.

Prvi korak ka implementiranju promena je da postanemo svesni onoga što ne funkcionise da bismo probleme mogli jasno sagledati I potom razrešiti. Korišćenje lakših rešenja dovodi do stagnacije i zastoja u razvoju. (otud izreka „preko preče naokolo bliže“) .

Potreba za razvojem se negira kada nema istinske posvećenosti.

Primer večitog adolescenta je opisan na slučaju vetropira Petar Pan..nezrelo doba ukljucuje Površnost u odnosima, ili strategije „od svega po malo“ kada zatičemo sebe rasplinute istovremeno na 10 projekata od kojih ćemo možda 1 realizovati u celosti. ili recimo mehanizam ne razmišljanja/ne suočavanja, prikazan u čuvenoj rečenici Skarlet o Hare „misliću o tome sutra“

Pristup u kome postoji unutrašnji zahtev da život i sve u njemu mora da bude udobno i lako, I samo tako, (komformizam),- stvara podeljenost koja  se ispoljava kao otpor promenama koje zahtevaju određeni napor. Tada je promena prepoznata kao ono što “bi bilo dobro učiniti”ali se ne događa ili se ona ostvaruje u nijansama. Tu se odigrava mi želimo a da li smo zapravo voljni da se krećemo ka tome, I stoga je korisno između ostalog, redefinisati pojmove (tipa, napor je naš uloženi rad, a kada rad izjednačimo sa pojmom igra, umnogome olakšavamo sebi itd), I preispitati prioritete..

Umešnost donošenja Odluka I rešenost da ih se dosledno držimo jer nam donose boljitak I razvoj,  zahteva usmeravanje psihe. Birajući pismo ili glavu novčića, donosimo odluku uprkos postojanju “druge strane medalje“. Tako i pratiti svoj put znači napustiti sve druge. Izaći na kraj oprečnih osećanja omogućava individui sposobnost da „prelomi“, da se odredi i opredeli, i postupa u skladu sa tim opredeljenjem. U suprotnom, osoba naizgled ne zna šta zaista hoće. Kao što je Koeljo primetio u jednom svom delu, ljudi imaju tendenciju da biraju ovaj pa onaj put samo da bi dokazali da on nije za njih, umesto da idu jedinim kojim mogu nekuda da stignu. (_*a to je Put Srca; Misliša bi tu naravno pridodao I, ne znam čiju izreku, "pratite svoje Srce a budite sigurni da ste na put poveli I svoj Mozak" :))

To jest, tako da prate svoju esenciju .  

 A zapravo je razvoj beskrajan I nema krajnje destinacije na vidiku do koje treba stići, osim u kontekstu kada živimo nemir I moramo ponovo naći Jednostavnost.

Jednostavnost znači ostati u miru sa sobom. Život je jednostavan kada smo I mi takvi.

Uteha je da ‘svi putevi vode u Rim’, da najčesće možete promeniti pravac, I greške koristiti kao lekcije. Iskustva zvana Greške postoje samo posmatrano iz subjektivnije, ljudske perspektive..jedino pitanje je odlučujete li se za iste stare načine ponovo I ponovo. To je međutim izbor, koji se može činiti samo jedno određeno vreme.

Rešenost pak uključuje odsustvo strepnje (da li je izbor pravi), rizik I konzistentnost.

 U odnosu sa sobom, drugima, ili prema poslu, Nema istinske posvećenosti kada su na snazi mehanizmi potiskivanja emocija(bilo pozitivnih ili negativnih), mehanizmi površnosti i ne součavanja, suprotstavljena i ne izbalansirana osećanja,  ili najgrublje- kada smo nesvesni prisustva agresije pri ispoljavanju ljubavi. Što je dublja il’ da kazem intimnija veza sa samim sobom I više si ukorenjen u izvoru, otpuštanje ..bilo čega..ide lakše, samim tim I razmena u svim odnosima sa drugima je intenzivnija, prepoznaje se značaj I u malim stvarima to jest, šta više- da I nema malih I velikih stvari I poduhvata, ili kao na filmskom platnu glavnih I sporednih likova, I da su svi ljudi koje susrećemo u svom iskustvu podjednako važni, (bilo da ih srećemo jednom na trenutak ili su trajno deo našeg života..,) a istovremeno podjednako ne važni..prosto jesu. Celi. Jer smo I mi takvi.

Sazrevanje je celoživotni proces koji je utoliko efikasniji a manje bolan ukoliko smo spremniji da budemo svesno I aktivno posvećeni svom razvoju.

 Prvi deo _  Treći deo _