ja na primer volim brzu vožnju kolima, ili vožnju na motoru, a ima bar x godina da se nisam upustila u iste. tačnije, na motor nisam ni sela više, i mada se u 'realnosti' nikakva 'nezgoda na putu' nije desila.
već se dogodilo to da sam se vezala tad za izvesnu ideju po svom izboru, zbog koje je ovaj užitak odjednom postao 'neodgovorno ponašanje' u mom pogledu.
Prethodno nisam imala takav pogled jer nije postojala ni trunka primisli i sumnje da bih iz tog iskustva ostvarila išta drugo do ushićenja i zabave.
Drugim rečima, nije bilo straha,.(da ćemo se slupati i poginuti) i uvek je sve bilo u redu (tj nismo se slupali sa motora).
crush and burn jednostavno nije bila moguća opcija u mojim mislima,
ali samo zbog toga jer je odgovor na nikad postavljeno a šta ako? pitanje bio 'pa šta' .
čim vise nisam mogla da dam isti odgovor*, blokirala sam se za uživanje u brzoj vožnji.
*postala sam majka
jednom kada pred-postavimo 101 drugačiji odgovor na ovo pitanje, počinje oklevanje , a odmah se prikažu i sve druge moguće opcije crush and burn tipa.
eh, naravno da je sad kad sam fokusirala takve mogućnosti.. ovo iskustvo potpuno neodgovorno, jel.
u tom smislu, treba biti veoma oprezan šta radiš- tačnije-Šta Potvrđuješ. ...thinking it trought
kao i kod brze vožnje, isti je rush kada se u životu stvari odvijaju sa ubrazanjem koje prati dobar osećaj
I koje nas vodi sve većoj Radosti kako je pritom ispoljena Jasnoća da se sve odvija na najbolji mogući način I dobrobit, po nas, a time I sve drug(e)o.
ovaj osećaj jasnoće je zaista nezamenljiv i predivan
- u njemu ne postoje pitanja kuda da idem, šta da radim
postoji dobar osećaj & 'pokretna traka' koja te nosi baš tamo gde, onda uvidiš, si oduvek i hteo da ideš
,
u Jasnoći nalazim i osećaj sigurnosti koji mi izmiče na bilo kom drugom 'mestu'..ovde je lako biti odlučan
verujem da je to prirodan način kretanja napred.
postoji izvesna oštrina u tome, i to je lepo
takođe, motivacija je ovde samo-obnovljiva,Organska ili stručnim jezikom rečeno intrizična (na snazi su unutrašnji pokretači te nam nisu potrebni 'mentalni mišići' )
sa ove pokretne trake obara nas oklevanje
vežemo se za neku ideju bilo to neko ili nešto, ne puštamo i odmah se stvaraju brzaci a Jasnoća zamagljuje.
uradiš 5 puta tako, insistriaš na tome, i gotovo, već si blokiran. zamrznut.
stid i krivica su takođe dobri alati za oklevanje, pobijaju zadovoljstvo i snagu volje.
sad, obično se stvari postavljaju tako da smo (i obično se navodi> u detinjstvu, jel..) mi prvo bivali postiđeni od strane drugih, ili su svaljivali neku krivicu na nas, pa smo to kasnije naučili da internalizujemo, i nastavimo da se na isti način ponašamo prema sebi. upravo ne tačno.
ma šta da se ispoljilo, oduvek je prvo bilo unutra..; ja sam polazište
(olako shvatite unutra, mislim na 'od mene dopušteno da bude')
biti zbunjen nekom situacijom znači imati dilemu 'dobar je osećaj ali ta i ta vezanost /npr-za-ishod/, mi kaže da bi trebalo da stvar ide tako i tako'
nothing is wrong if it feels right to you
Zbunjenost nam poručuje da vozimo sa podignutom ručnom kočnicom, da smo ispostavili razloge da očuvamo neku vezanost koju bi bilo bolje pustiti kako bismo mogli nastaviti sa Prihvatanjem onoga što se ispoljava
..a šta smo sami stavili u pokret!
hronična zbunjenost onemogućava da upoznamo sebe, jer je u svojoj suštini opiranje ispoljavanju
Kada primetimo 'ovo me zbunjuje' potrebno je pogledati s kojom idejom ili uverenjem smo se vezali i ne puštamo je
pa stoga stvaramo 'brzake' u reci života-- i skrećemo sa naše 'pokretne trake' koja bi nas odvela upravo tamo gde smo oduvek i hteli da stignemo., a živeći radost u trenutku.
Brza vožnja koju odlikuje Jasnoća, osim odsustva straha treba i umešnost 'hvatanja krivina' kada se pojave ometajući elementi
Jasnoća je.. Heaven on earth
so lift that handbrake and travel safe
Нема коментара:
Постави коментар