Ispratimo svaki poriv - inspiraciju, onog trenutka kada I kako nam dođe-
ne misleći ni o čemu drugom sem o ''zadatom'' zadatku (čime I stvaramo vreme za isti).
Čak I kada nam nije najjasnije otkud baš sad I zbog čega ta I takva ideja..
Tim putem dodatno osposobljavamo sebe da u nekom narednom trenutku
u potpunosti budemo spremni, bolje reći: organizovani I fokusirani da sa svojim maksimumom odgovorimo na sledeći zadatak koji se često nadograđuje na onaj prethodni.
( iako sledeći stigne mesecima potom..)
Jer ta nadogradnja, I/iliti prilika, dolazi u svakom slučaju u svom pravom trenutku,
bili mi za nju spremni ili ne. Ne pitajući nas dal smo I šta od ''jučerašnjeg posla'' ostavili 'za sutra' I jesmo li uradili zadatke koje je prethodno bilo -ako ne neophodno onda u najmanju ruku- potrebno uraditi!
Baš kao kompjuterski update-ovi. Kompjuter će nam raditi bolje I sa maksimumom performansa kada blagovremeno instaliramo ponuđene update-ove..Zato se valjda I kaže da samo budala okleva
(pritom mislim na izvornu inspiraciju, koja nam dolazi pri čistoj svesti; ipak kod nekih ideja koje nam dolaze od drugih ljudi često je potrebno stati I razmisliti, ..npr kada vam prijatelj nakon što ste na plaži ispraznili veći broj limenki piva predlaže noćno kupanje)
Jer u retrospektivi svi smo mi (evo :)) mudraci i sve nam je jasno, a onda se vidi i kako se kockice slažu same po nekom svom nahođenju I I nteligenciji- naknadno tek postane stvarno jasno zašto je baš tu I takvu ideju trebalo sprovesti u delo. (onda nema ''eh da sam to onda.. sada bi ovo bilo piece of cake)
Život se možda često razume više tek u retrospektivi, kada se ''udaljimo'' dovoljno da imamo širi pogled na razvoj svih u prvom trenutku ne, a zapravo povezanih događaja, stoga ga nije nužno razumeti u svakom trenutku..tu nastupa vera: pratimo svoju inspiraciju bez mnogo znanja o krajnjim razlozima a kasnije il pre svedočimo magičnom zatvaranju tog kruga, ili samo nekom magičnom momentu koji bismo u suprotnom propustili.
Tu je dakle I odgovor zašto se ne trebamo zamarati sumnjama '' it doesn't make any sense'' ni truditi da baš svakoj inspiraciji shvatimo svrhu I smisao.
To će se već pokazati.
Neki od nas bi rekli da je to rizik., moguće svi koji nisu osetili momente bezrezervnog poverenja u postojanje, ili podršku koju imamo svi mi uvek I u svemu za svaku misao: ustrašenu ili ljubavnu.
Kada smo sebi prijatelj I misao je svaka ljubavna ( u smislu, bilo kakva misao sa polazištem: Ljubav) onda nema rizika, zapravo! Kada nam se prikrade neka ustrašena molba ..tu već biva: možemo se provući il šljusnuti, zavisno kako prelomimo* u odlučujućem momentu (*ljubav ili strah).
A ako se I ne pokaže (mada još nisam srela to) ..hmm pa makar smo se zabavili, naučili nešto korisno novo, iznad svega- pratili sadašnji trenutak.
Možda se I pokazalo samim tim što smo prateći datu inspiraciju, sebi i/ili nekom dragom priuštili dan ispunjen zadovoljstvom I tačka. pa šta ćeš više.
Spominjem ''momente bezrezervnog poverenja '' jer za mene su još uvek samo momenti- za neke ljude potpuna je nepoznanica, za druge svakodnevni life stajl.
Ono što je sigurno je da bez poverenja nema napretka.
Ono šta je na tom putu neophodno je prestati sa odlaganjem.
Jednom prilikom sam, mučeći se sa datom temom, našla video naslovljen sa ''kako prestati sa odlaganjem'' i onda sam ga odmah uredno odložila u watch later a kasnije obrisala dati you tube nalog nikad ne pogledavši klip!! kada sam shvatila šta uradih (setivši se nikad pogledanog klipa)
smejala sam se samoj sebi- pa ovo je vrhunac ironije! Sada u watch later stavljam isključivo klipove koji su mi se toliko dopali da ću ih moguće poželeti pogledati opet- bitno da je stvar urađena.
Za sve ideje koje nam dolaze a kao da nikako za njih nemamo vremena SADA, njima je ili potrebno
da se još neko vreme krčkaju u loncu I možda ispratimo još neke korake pre nego realizujemo ideju, ili opet, imaju zadatak da nam ukažu gde smo, šta nas tu muči ili ne, a u kom pravcu želimo da idemo.
Potpuno je druga stvar kada je inspiracija ne aktivnost- tačnije naizgled: kao kad na kompjuteru radimo defragmentaciju, nešto novo instaliramo I slično, pa za druge radnje on na kratko postaje neupotrebljiv- tako I mi ponekad imamo potrebu da svarimo neke nove stvari napravimo drugačije rezove, ''prerežemo guji vrat''. Za to čovek sebi mora dati vremena takođe ( jer ako to ne uradimo,
u skladu sa inspiracijom da to uradimo, desiće se da se razbolimo I tim putem budemo primorani, npr.)
Ali hronično odlaganje ukazuje da nigde ne želimo da idemo: da ne želimo da pustimo nešto jer ne želimo da dopustimo/primimo nešto drugo. (''Korisnost čaše ogleda se u tome da je ona prazna'')
Kada taj uvid kombinujemo sa novom definicijom navike, onda je vrlo lako odustati od hroničnog odlaganja:)!
A definicija navike koja mi se dopala:
Navika je automatska radnja, nešto što svakodnevno iznova ponavljamo ne znajući da to radimo. Istog trenutka kada smo postali svesni šta radimo -to postaje Izbor. (I dodala bih,
još važnije: šta to nešto radi nama! .. poput izbora da koristimo cigarete ili pijemo kafu.)
sad, zašto ponekad svesno pravimo ''loše izbore'', to jest radimo stvari koje em znamo da radimo
em za koje smo svesni ''šta to nešto radi nama'' a ipak pristajemo da plaćamo datu ''cenu''.. to je druga tema (mada se vraća na ovu..) koju ću na razmatranje staviti ovde možda nekom drugom prilikom. Dok se iskrčka u loncu il već kako!.. ;))
Stoga što manje navika iliti auto-pilota, to više svesnosti I praćenja inspiracije!
Amin.
ne misleći ni o čemu drugom sem o ''zadatom'' zadatku (čime I stvaramo vreme za isti).
Čak I kada nam nije najjasnije otkud baš sad I zbog čega ta I takva ideja..
Tim putem dodatno osposobljavamo sebe da u nekom narednom trenutku
u potpunosti budemo spremni, bolje reći: organizovani I fokusirani da sa svojim maksimumom odgovorimo na sledeći zadatak koji se često nadograđuje na onaj prethodni.
( iako sledeći stigne mesecima potom..)
Jer ta nadogradnja, I/iliti prilika, dolazi u svakom slučaju u svom pravom trenutku,
bili mi za nju spremni ili ne. Ne pitajući nas dal smo I šta od ''jučerašnjeg posla'' ostavili 'za sutra' I jesmo li uradili zadatke koje je prethodno bilo -ako ne neophodno onda u najmanju ruku- potrebno uraditi!
Baš kao kompjuterski update-ovi. Kompjuter će nam raditi bolje I sa maksimumom performansa kada blagovremeno instaliramo ponuđene update-ove..Zato se valjda I kaže da samo budala okleva
(pritom mislim na izvornu inspiraciju, koja nam dolazi pri čistoj svesti; ipak kod nekih ideja koje nam dolaze od drugih ljudi često je potrebno stati I razmisliti, ..npr kada vam prijatelj nakon što ste na plaži ispraznili veći broj limenki piva predlaže noćno kupanje)
Jer u retrospektivi svi smo mi (evo :)) mudraci i sve nam je jasno, a onda se vidi i kako se kockice slažu same po nekom svom nahođenju I I nteligenciji- naknadno tek postane stvarno jasno zašto je baš tu I takvu ideju trebalo sprovesti u delo. (onda nema ''eh da sam to onda.. sada bi ovo bilo piece of cake)
Život se možda često razume više tek u retrospektivi, kada se ''udaljimo'' dovoljno da imamo širi pogled na razvoj svih u prvom trenutku ne, a zapravo povezanih događaja, stoga ga nije nužno razumeti u svakom trenutku..tu nastupa vera: pratimo svoju inspiraciju bez mnogo znanja o krajnjim razlozima a kasnije il pre svedočimo magičnom zatvaranju tog kruga, ili samo nekom magičnom momentu koji bismo u suprotnom propustili.
Tu je dakle I odgovor zašto se ne trebamo zamarati sumnjama '' it doesn't make any sense'' ni truditi da baš svakoj inspiraciji shvatimo svrhu I smisao.
To će se već pokazati.
Neki od nas bi rekli da je to rizik., moguće svi koji nisu osetili momente bezrezervnog poverenja u postojanje, ili podršku koju imamo svi mi uvek I u svemu za svaku misao: ustrašenu ili ljubavnu.
Kada smo sebi prijatelj I misao je svaka ljubavna ( u smislu, bilo kakva misao sa polazištem: Ljubav) onda nema rizika, zapravo! Kada nam se prikrade neka ustrašena molba ..tu već biva: možemo se provući il šljusnuti, zavisno kako prelomimo* u odlučujućem momentu (*ljubav ili strah).
A ako se I ne pokaže (mada još nisam srela to) ..hmm pa makar smo se zabavili, naučili nešto korisno novo, iznad svega- pratili sadašnji trenutak.
Možda se I pokazalo samim tim što smo prateći datu inspiraciju, sebi i/ili nekom dragom priuštili dan ispunjen zadovoljstvom I tačka. pa šta ćeš više.
Spominjem ''momente bezrezervnog poverenja '' jer za mene su još uvek samo momenti- za neke ljude potpuna je nepoznanica, za druge svakodnevni life stajl.
Ono što je sigurno je da bez poverenja nema napretka.
Ono šta je na tom putu neophodno je prestati sa odlaganjem.
Jednom prilikom sam, mučeći se sa datom temom, našla video naslovljen sa ''kako prestati sa odlaganjem'' i onda sam ga odmah uredno odložila u watch later a kasnije obrisala dati you tube nalog nikad ne pogledavši klip!! kada sam shvatila šta uradih (setivši se nikad pogledanog klipa)
smejala sam se samoj sebi- pa ovo je vrhunac ironije! Sada u watch later stavljam isključivo klipove koji su mi se toliko dopali da ću ih moguće poželeti pogledati opet- bitno da je stvar urađena.
Za sve ideje koje nam dolaze a kao da nikako za njih nemamo vremena SADA, njima je ili potrebno
da se još neko vreme krčkaju u loncu I možda ispratimo još neke korake pre nego realizujemo ideju, ili opet, imaju zadatak da nam ukažu gde smo, šta nas tu muči ili ne, a u kom pravcu želimo da idemo.
Potpuno je druga stvar kada je inspiracija ne aktivnost- tačnije naizgled: kao kad na kompjuteru radimo defragmentaciju, nešto novo instaliramo I slično, pa za druge radnje on na kratko postaje neupotrebljiv- tako I mi ponekad imamo potrebu da svarimo neke nove stvari napravimo drugačije rezove, ''prerežemo guji vrat''. Za to čovek sebi mora dati vremena takođe ( jer ako to ne uradimo,
u skladu sa inspiracijom da to uradimo, desiće se da se razbolimo I tim putem budemo primorani, npr.)
Ali hronično odlaganje ukazuje da nigde ne želimo da idemo: da ne želimo da pustimo nešto jer ne želimo da dopustimo/primimo nešto drugo. (''Korisnost čaše ogleda se u tome da je ona prazna'')
Kada taj uvid kombinujemo sa novom definicijom navike, onda je vrlo lako odustati od hroničnog odlaganja:)!
A definicija navike koja mi se dopala:
Navika je automatska radnja, nešto što svakodnevno iznova ponavljamo ne znajući da to radimo. Istog trenutka kada smo postali svesni šta radimo -to postaje Izbor. (I dodala bih,
još važnije: šta to nešto radi nama! .. poput izbora da koristimo cigarete ili pijemo kafu.)
sad, zašto ponekad svesno pravimo ''loše izbore'', to jest radimo stvari koje em znamo da radimo
em za koje smo svesni ''šta to nešto radi nama'' a ipak pristajemo da plaćamo datu ''cenu''.. to je druga tema (mada se vraća na ovu..) koju ću na razmatranje staviti ovde možda nekom drugom prilikom. Dok se iskrčka u loncu il već kako!.. ;))
Stoga što manje navika iliti auto-pilota, to više svesnosti I praćenja inspiracije!
Amin.
Нема коментара:
Постави коментар