Kako da stvari ne shvatate lično

Krenem  malopre do prodavnice  napolju duva vetar kijamet, a ja sam izašla za nekolicinom ljudi na glavni ulaz, ne razmišljajući o tome da se poluga na vratima neće odupreti navali vetra I da će ona ostati otvorena. Prošla sam bez da ih povučem za sobom tako da budem sigurna da će se zatvoriti a čovek, izašao sekundu ispred mene, okreće se ka meni I kaže: ‘’znači, I ti si stoka.’’, (nasmešila sam mu se, ?) istovremeno zatvarajući ulazna vrata od zgrade, pri čemu mi je obratio pažnju na natpis zalepljen na vrata koji je narandžastim markerom šljaštio na beloj podlozi papira: ‘’zatvaraj vrata stoko!!!’’.

To me je već nasmejalo- mogla sam da mu kažem da nisam ni videla natpis, da nisam razmišljala o uticaju vetra na ulazna vrata itd, -al ništa od toga mi nije palo na pamet, rekla sam jednostavno:
  ‘’ja Ih nisam zatvorila, hvala!’’ I poslala otpozdravni osmeh. Pogledao me je zbunjeno I ostao još neki trenutak pred zgradom- dal da raspetljava šta je pisac želeo da kaže, il da patrolira pred zgradom razbrajajući ko sve jeste a ko nije dotično navedena kategorija J;  tek u povratku ga nisam tu zatekla pa sam odlučila da plavom hemijskom dožvrljam u uvodu poruke ‘’Molim, __’’ a  iscepam donji deo ove lepe savetodavne ideje- doduše sa blago neuspešnom izvedbom, sve računajući da će više nas zatvoriti vrata kad vidi natpis koji nije upućen specijalno uskoj kategoriji komšijskog profila! Haha! Jao bar da mogu u svemu ovako da ne reagujem! :)Cheers!

Oh čekaj, - Kako da stvari ne shvatate lično?

Ne znam, bitnije je da posmatrate šta se hoće a šta se neće zakačiti za vas, šta ćete shvatiti lično I kao uvredu a šta ne, jer je to odličan način da otkrijete neka svoja uverenja o sebi I svetu oko vas. Kada se tokom neke razmene ideja nađete uvređeni, razmislite dva put dublje o temi koja vas je uvredila I pronađite kod sebe ranu na koju se ova tema zalepila.
( tamo gde rane nema, neće se ma kakav komentar druge osobe zalepiti za vas pa nećete imati potrebu da reagujete i/ili se opravdavate, dok tamo gde rane ima možete se naći uvređeni nekom temom, i čak prozvani i u situacijama kada se niko direktno vama ne obraća - I to je dobra stvar sve dok vise pažnje obraćamo na sve ono što stoji u korenu naše reakcije na nešto, nego na samu debatu i raspravljanje sa drugom osobom; jer poenta nije ubediti drugog u nešto, već naučiti vise o sebi! itd..) Dakle,

Razmislite kritički:

* da li mislim da je rečeno tačno I u mom slučaju (pa sam se zato našao uvređen) ?,

* zašto mislim da je rečeno tačno I u mom slučaju ?,

* u kojoj situaciji se prvi put pojavila takva ideja o meni samom (ili mom svetu) ?,

* ako nađete da vam je neko drugi /roditelj, nastavnik, rođak/ ulio takvu ideju u svest:  da li je ta osoba uvek I u svemu u pravu ?

* mogu li za datu situaciju da nađem neku drugačiju interpretaciju, koja će mi pomoći da se sebi obraćam sa više poštovanja_(drugačiji scenario) ?

Videćete da Možete. Ako baš nađete da ne možete smisliti drugačiji I za vas povoljniji scenario, ili ne možete da poverujete u taj novi scenario I prihvatite ga, pitajte dalje:

*zašto mi je važno da nastavim tako I tako da verujem o sebi/ I, ili svom svetu?.

             * šta time opravdavam_ od čega na taj način želim da se zaštitim..?

I tako dalje, već će vam se usput pokazati KAKO, samo kopajte dublje!