Čuda

Dva prijatelja šetajuci nekom napuštenom plažom začuju povike davljenika iz vode. Dete je vec izgubilo svest i potonulo kad jedan od njih uskoči u vodu . Kada su dete konačno izvukli na obalu, staviše ga da leži na leđima pa krenuše mehanički da ispumpavaju vodu iz njegovog tela: jedan je čovek dečije noge savijao u kolenima ka stomaku a drugi mu je pokretao ruke gore dole, iznad glave i nazad. Svaki sekund je trajao predugo- ako vodu uskoro ne izbace iz tela biće prekasno!..kako da pomognemo ovom detetu brzo? srce je već prestalo da kuca, a ovi ljudi nisu znali šta bi dalje mogli učiniti.

Istovremeno se malo podalje od ove skupine, otvorio portal kroz koji je na ovu istu plažu kročio mladi avanturista iz našeg vremena. Nezadovoljno je primetio da je promašio kordinate pa poče da se okreće oko sebe ne bi li dokučio gde li je 'sleteo' , kad ugleda ovu dvojicu kako zovu u pomoć, toliko unezverene da nisu ni stigli da primete odkud najednom iz čista vazduha ovaj mladić na plaži. Shvativši šta se dešava, brzo je dotrčao i krenuo da primenjuje veštačko disanje i spoljašnju masažu srca..ova dvojica sve su posmatrali  pomalo u neverici , a dete je ubrzo počelo da izbacuje vodu pa ga mladić podiže u sedeći položaj.

Uskoro je davljeniku bilo bolje a ljudi su vikali Čudo! Dogodilo se čudo, dete je spašeno! Pokrenuo si mu srce! ritmička masaža srca! Fenomenalna ideja! Ljudi su se oduševljavali, i zahvaljivali uz reči da će od sad stalno koristiti ovu metodu da pomognu davljenicima..Mladić je zatim objasnio da je zalutao ne spominjujući ništa o tome da je stigao na plažu iz daleke budućnosti (gde je 'nova metoda'bila uobičajena stvar a ne ikakvo čudo): Jedno im je čudo dovoljno za danas, pomisli pa nastavi svojim putem.

Da bi se događaj smatrao čudom nije potreban neki fantazija-neočekivani scenario, (poput pojavljivanja vremenskog putnika sa gotovim rešenjem), iako nam čuda ponekad mogu tako izgledati. Fantastično i neočekivano, nezamislivo.. Svaki i najmanji skok svesti koji izrodi 'rešenje-situaciju' može se smatrati čudom. Do promene dolazi kada joj se najmanje nadaš-

ja sam na primer neko vreme, duže nego što mi je to bilo prijatno, bila deo situacije koja mi nikako nije bila mila, a trudila sam se da što manje na istu reagujem nezadovoljstvom i da igram kako najbolje mogu sa tako podeljenim kartama. Potom sam imala priliku da se fizički uklonim iz tih okolnosti pa sam potpuno zaboravila na datu temu-na neko vreme, i fokus okrenula ka stvarima koje me raduju. Kada mi se ista tema vratila u fokus mogla sam da primetim da mi je namera drugačija- ova stvar mora ići drugačije, ma koliko da mi moji planovi da nešto preokrenem delovali komplikovano, zamorno i teško izvodljivo..probaćemo Nešto-Od-Ovoga u tom pravcu pa šta bude.

Ispostavilo se potom da nije bilo potrebe ništa dalje ( u pravcu onih komplikovanih planova) uraditi, kako se situacija raspetljala u 3 minuta naizgled sama od sebe, čudnovato i neočekivano! Hihihi..divnota. a meni je ostalo samo da posmatram preokret i nastavim da se radujem:))

.., u međuvremenu sam postala promena koju želim da vidim i situacija se prikazala u skladu sa tim, razrešena na najlakši mogući način! Ključ je najviše bio u tome da sam tako lako mogla da pustim i zaboravim sve o frustrirajućim detaljima nemilih mi okolnosti. Na neki način, spalila sam taj most kojim sam prešla sa ostrva 'neću ovo' na ostro 'hoću to' i kako nije više bilo puta za nazad, na njemu se i nastanila. Ovakvo potpuno puštanje ideja koje nam ne prijaju daleko je lakše kada su u pitanju teme koje nam nisu baš, baš izrazito važne. Stoga  je za takve slučajeve potrebno smanjiti pritisak sa osećaja Važnoće da nešto bude-drugačije. E to je već veština za drugom prilikom razmatrati.

Sve gore navedeno odigralo se u širem vremenskom periodu.., a generalno gledano, što je razmak između namere i manifestacije drastičnije kraći, utoliko ćemo većim Čudom smatrati neki događaj.

A zapravo je tu vera u ideju toliko jaka dok misao izrazito čista, (u smislu, bez da su prisutne i mnogobrojene druge i posebno, kontradiktorne misli ) da ta misao ima 100% energije da je podrži i izrazi.

Ovo važi i za situacije koje ne želimo da se dese, još ako nam je izrazito važno da se ne dese..puf eto instant nevolje. Recimo, u trenutku sam dobro povezan, vidim psa i vidim malo dete i iz neko razloga (upliv pretpostavke, iskustva) zabrinem se: jaoj, pas će ujesti dete, i potrčavam da to sprečim. Misao je bila 'čista' a ona je brža: pas je ujeo dete. Kada sve te korake propustimo da vidimo, kažemo desila se iznenadna tragedija. Hehe.

Čuda su daleko 'krupnija' i utoliko češće prisutna u našim životima što smo više okrenuti pridavanju pažnje ma i najmanjim sinhronicitetima, kako je to jedan od načina da negujemo ove usklađenosti. Verovati u Čuda isto je kao verovati u svoju moć namere i sposobnost da se njome ispravno 'upravlja'.