Kada i kako smo počeli da verujemo da je teško promeniti se? Da verujemo treba se boriti..protiv promena, zarad promena.., I nikad ne odustati (od borbe?).. Istrajnost je vrlo korisna, pitanje je samo korisna za šta. U čemu I zarad čega istrajavamo. Vezanost za ishod traži istrajnost Kada znam da sam dao sve od sebe, učinio sve što sam sa tom svešću, tim znanjem I takvim srcem u tom trenutku mogao I umeo da učinim, zašto bih se vezivao za ishod?
nemoj se vezivati za bilo šta I bilo koga to u nama budi strah, a strah ubija život.
Da zastanem kod same reči: istrajnost..'istrpimo dok traje'..? ionako sve se menja I prolazi
"osnova istrajnosti je snaga volje"neko reče..naprotiv! obrnuto je..
Život rađa život. kada sam ja autentičan I delam usklađen sa sobom,, u trenutku je Prisutno Nadahnuće koje me pokreće napred, over&over again I jača moju Volju .., jača je because it feels so good, I odjednom, ako nastavim da život hranim životom uviđam
da JeSAm Volja
dalje Put se otvara "sam od sebe" I jedini "napor" koji moram da učinim ( gde da istrajavam I budem dosledan jel) je da održavam Prisutnost,
dozvoljavajući, propuštajući, samo misli koje jačaju Veru U SeBE, U vibracije Ljubavi.
samo.., to tada nije napor, već tok.
Eno vidim onog prodavca napolju, nema volje ni dobar dan čestito (razgovetno) da kaže prolazniku, al on jeste uporan, to je svima jasno, svaki dan je tu, vraća se svom poslu u 7 izjutra, I istrajan je Tako poslednjih 20 godina..pa kako onda može biti "osnova istrajnosti je snaga volje"? možda se snaga volje ogleda u tome što se dovuče jedva I u pola glasa govori? Uhm.., slabo se Tu život hrani životom.
nestao je onaj ciga sa pijace koji je imao I duha I volje da pozdravi pa I da proćaska 3 reči sa ljudima koji zastanu na sekund, o ljudima ne o robi; i njega je bilo milo I inspirativno doživeti. njegov se put odvio lako I promena je nastupila neosetno, kao što uvek I biva sa promenama, osim ako mislimo da je potrebno (pridodati) hiljadu uslova. Šta pridodajem da bih izašao iz kuhinje u trpezariju? Ništa, napuštam kuhinju, ostavljam nešto iza sebe. I tako, promena je laka, teško je ljudima kad trebaju da ostave nešto iza sebe, da bi Pratili sebe.
teško je kada se vezujemo, "ah uložili smo toliko truda. vremena energije u to nešto", istrajavali smo I istrajavaćemo..; a sam zivot je beskrajan niz promena>
ŽIVOT RAĐA ŽIVOT I kada zaista živim u ovom trenutku doživljavam ga u potpunosti tad ne postoji neka tačka B do koje moram biti strpljiv, radi koje moram biti dosledan I I istrajan.. jer biti uporan vezuje se sa nekim Udaljenim ciljem
Probaj trenutak, ima li prostora u njemu da se bude istrajan? Zadovoljan, to već Da.
strpljiv sam samim tim jer boravim u prostoru srca.
kada je Put cilj, I to put koji prate Radost I Zadovoljstvo, gde je udaljeni cilj? put je cilj, a čak nije ni to , put jeste a ti si -ili on board ili nisi (prisutan). na pravom kursu ili off course.
"nikada se ne predaj" ukazuje da postoji borba (ega, uma,?) da izdrži "glavu iznad vode" ne utopivši se u okeanu onoga što jeste, jer to bi za njega bila smrt, kako funkcioniše u juče I sutra, ili u prethodnom I narednom minutu;
Penjem se neočekivano poletno kilometraznim stepenicama na vrh Duoma, uživam u kamenim hladnim zidovima koji dišu, dok prolaznik primećuje da se kamen tad nije mogao sklesati na prigodnih 12 cm za visinu stepenika pa mu je naporno..na vrhu se maltene zanesvestio od istrajavanja..njegova je volja, suprotno mojoj, moguće bila iskustvo lifta koje si nije priuštio. jer, kada je volja spremna noge su lagane!! Dakle,
istrajavam samo kada mi manjka volje, kada život ne hranim životom već sa should's-ima & what if's-ima, koji mi pojedu I život I mozak..(čak ni sa zombijima se ne moram ni boriti niti se od njih braniti ako sam ostao dovoljno na oprezu da precizno odgovorim. malo Vode I Puf pretvoričemo ih u cvetiće..)
eto šta dovede ljude do tačke da počnu da misle I govore: ja sam takav, to je tako I tu nema pomoći..
jer, sasvim je druga stvar kada nismo ni svesni da nam nešto ne prija ili ne odgovara, ili ne uviđamo da neka..(hm pa bar ono što sami smatramo da je) odlika naše ličnosti.."ne radi" za našu blagodet? dobro, možda ne baš potpuno "sasvim druga stvar", kako je neosvešćenost po pitanju nas samih tu, jer smo sami odlučili da nešto odbijemo da (po)gledamo.
I tako, moguće je verovati ja sam ovaj I onaj ovakav I onakav, dok se jednog dana ne pojavi neko ko će ti reći: gotovo stalno kriješ svoje pravo lice. moje pravo lice_? stani malo vrlo dobro znam ko sam I sasvim je izvesno da ne krijem nikakvo "svoje pravo lice".... okej :)
Posmatrajući decu deluje kao da je tačno: sve je lako I jednostavno dok si mlađi.. ne stoga jer je to Istina.., već stoga jer su odrasli više nego mlađi, skloniji da nepotrebno komplikuju stvari. I neću razmotriti ništa krupno, pogledajmo sitnice, mudrost istoka nam kratko kaže
"jedi kada si gladan I spavaj kada si umoran." a ista mudrost kroz Rabindranat Tagore glasi, prelepa: "u akordima udaraj na harfi ritam kojim te trenutak dariva". da li vam se I koliko često dogodi da imate "preča posla" nego da legnete kad ste umorni ili koja druga "sitnica". imajmo u vidu da se mikro I makro preslikava jedno u drugo..šta je I kako u 'malim' stvarima, drugačije li je u 'velikim'?..
šta je to dakle teško trenutka kada primetimo kako stvari zapravo stoje?..>>
Napustiti pređašnju prostoriju; ideju o tome ko sam ideju o tome šta I kako treba da bude, ideju da mi je ovo ili ono važnije od toka ..
sve to može biti teško..a promena je laka, ona je prirodna.. kao sa vodom, ukoliko se blagovremeno ne prepustimo Toku Reke pre ili kasnije naiđe bujica, ona će nas povući hteli to ili ne.
Zauzeti se (iliti boriti) za sebe je zauzeti se za ljubav I ličnu istinu, puštajući lako da se otkidaju ruševine svega od čega ćemo odustati kad je vreme promeni. A svaki trenutak je pravi kada smo spremni. da pustimo.
nemoj se vezivati za bilo šta I bilo koga to u nama budi strah, a strah ubija život.
Da zastanem kod same reči: istrajnost..'istrpimo dok traje'..? ionako sve se menja I prolazi
"osnova istrajnosti je snaga volje"neko reče..naprotiv! obrnuto je..
Život rađa život. kada sam ja autentičan I delam usklađen sa sobom,, u trenutku je Prisutno Nadahnuće koje me pokreće napred, over&over again I jača moju Volju .., jača je because it feels so good, I odjednom, ako nastavim da život hranim životom uviđam
da JeSAm Volja
dalje Put se otvara "sam od sebe" I jedini "napor" koji moram da učinim ( gde da istrajavam I budem dosledan jel) je da održavam Prisutnost,
dozvoljavajući, propuštajući, samo misli koje jačaju Veru U SeBE, U vibracije Ljubavi.
samo.., to tada nije napor, već tok.
Eno vidim onog prodavca napolju, nema volje ni dobar dan čestito (razgovetno) da kaže prolazniku, al on jeste uporan, to je svima jasno, svaki dan je tu, vraća se svom poslu u 7 izjutra, I istrajan je Tako poslednjih 20 godina..pa kako onda može biti "osnova istrajnosti je snaga volje"? možda se snaga volje ogleda u tome što se dovuče jedva I u pola glasa govori? Uhm.., slabo se Tu život hrani životom.
nestao je onaj ciga sa pijace koji je imao I duha I volje da pozdravi pa I da proćaska 3 reči sa ljudima koji zastanu na sekund, o ljudima ne o robi; i njega je bilo milo I inspirativno doživeti. njegov se put odvio lako I promena je nastupila neosetno, kao što uvek I biva sa promenama, osim ako mislimo da je potrebno (pridodati) hiljadu uslova. Šta pridodajem da bih izašao iz kuhinje u trpezariju? Ništa, napuštam kuhinju, ostavljam nešto iza sebe. I tako, promena je laka, teško je ljudima kad trebaju da ostave nešto iza sebe, da bi Pratili sebe.
teško je kada se vezujemo, "ah uložili smo toliko truda. vremena energije u to nešto", istrajavali smo I istrajavaćemo..; a sam zivot je beskrajan niz promena>
ŽIVOT RAĐA ŽIVOT I kada zaista živim u ovom trenutku doživljavam ga u potpunosti tad ne postoji neka tačka B do koje moram biti strpljiv, radi koje moram biti dosledan I I istrajan.. jer biti uporan vezuje se sa nekim Udaljenim ciljem
Probaj trenutak, ima li prostora u njemu da se bude istrajan? Zadovoljan, to već Da.
strpljiv sam samim tim jer boravim u prostoru srca.
kada je Put cilj, I to put koji prate Radost I Zadovoljstvo, gde je udaljeni cilj? put je cilj, a čak nije ni to , put jeste a ti si -ili on board ili nisi (prisutan). na pravom kursu ili off course.
"nikada se ne predaj" ukazuje da postoji borba (ega, uma,?) da izdrži "glavu iznad vode" ne utopivši se u okeanu onoga što jeste, jer to bi za njega bila smrt, kako funkcioniše u juče I sutra, ili u prethodnom I narednom minutu;
istrajavam samo kada mi manjka volje, kada život ne hranim životom već sa should's-ima & what if's-ima, koji mi pojedu I život I mozak..(čak ni sa zombijima se ne moram ni boriti niti se od njih braniti ako sam ostao dovoljno na oprezu da precizno odgovorim. malo Vode I Puf pretvoričemo ih u cvetiće..)
eto šta dovede ljude do tačke da počnu da misle I govore: ja sam takav, to je tako I tu nema pomoći..
jer, sasvim je druga stvar kada nismo ni svesni da nam nešto ne prija ili ne odgovara, ili ne uviđamo da neka..(hm pa bar ono što sami smatramo da je) odlika naše ličnosti.."ne radi" za našu blagodet? dobro, možda ne baš potpuno "sasvim druga stvar", kako je neosvešćenost po pitanju nas samih tu, jer smo sami odlučili da nešto odbijemo da (po)gledamo.
I tako, moguće je verovati ja sam ovaj I onaj ovakav I onakav, dok se jednog dana ne pojavi neko ko će ti reći: gotovo stalno kriješ svoje pravo lice. moje pravo lice_? stani malo vrlo dobro znam ko sam I sasvim je izvesno da ne krijem nikakvo "svoje pravo lice".... okej :)
Posmatrajući decu deluje kao da je tačno: sve je lako I jednostavno dok si mlađi.. ne stoga jer je to Istina.., već stoga jer su odrasli više nego mlađi, skloniji da nepotrebno komplikuju stvari. I neću razmotriti ništa krupno, pogledajmo sitnice, mudrost istoka nam kratko kaže
"jedi kada si gladan I spavaj kada si umoran." a ista mudrost kroz Rabindranat Tagore glasi, prelepa: "u akordima udaraj na harfi ritam kojim te trenutak dariva". da li vam se I koliko često dogodi da imate "preča posla" nego da legnete kad ste umorni ili koja druga "sitnica". imajmo u vidu da se mikro I makro preslikava jedno u drugo..šta je I kako u 'malim' stvarima, drugačije li je u 'velikim'?..
šta je to dakle teško trenutka kada primetimo kako stvari zapravo stoje?..>>
Napustiti pređašnju prostoriju; ideju o tome ko sam ideju o tome šta I kako treba da bude, ideju da mi je ovo ili ono važnije od toka ..
sve to može biti teško..a promena je laka, ona je prirodna.. kao sa vodom, ukoliko se blagovremeno ne prepustimo Toku Reke pre ili kasnije naiđe bujica, ona će nas povući hteli to ili ne.
Zauzeti se (iliti boriti) za sebe je zauzeti se za ljubav I ličnu istinu, puštajući lako da se otkidaju ruševine svega od čega ćemo odustati kad je vreme promeni. A svaki trenutak je pravi kada smo spremni. da pustimo.
and then....
Нема коментара:
Постави коментар