Zrela ljubav I sposobnost da volimo 3

  Inicijativa I Promena

Nakon uspešno donetih odluka o smeru kojim želimo da putujemo, krećemo u njihovu realizaciju. Pokretač psihe su Volja I Inicijativa koja nam ovo omogućava.  Da bismo ostvarili svoje odluke neophodno je podržati ih voljom. Dobrovoljac- volonter, koji je bilo plaćen ili ne, ima dobru volju (d)a sledi inicijativu drugih ljudi. Npr. Ispunjava školske, ili poslovne obaveze na način da su aktivnosti zasnovane na socijalnim očekivanjima (moto je recimo: ‘šta se mora nije teško’.., )  Tu osećamo da nam se život dešava bez našeg uticaja, moć je u eksterijeru, mi možemo odgovoriti samo reagovanjem. Transformacija koja nas pomera u realnost mogućnosti I nade je kada se dosegne osećaj lične odgovornosti prema iskustvima kojim oblikujemo život, I shvatanjem da se radom na enterijeru utiče na ono što nas okružuje.   

 Ukoliko smo izabrali razvoj (koji je blizak našoj pravoj prirodi,zato jer se univerzum širi a ne počiva na mehanizmima kontrole I manipulacije.), negujemo kreativnu volju koja ima kapacitet da podrži ideale koje smo za sebe kreirali. Kreativna volja je neophodna radi izgradnje sopstvene ličnosti, za ostvarenje sopstvenih težnji I ideala, autonomije, uzajamnosti I zrele ljubavi. Ona pokreće, daje usmerenje i svrhovitost. Dakle, osoba realizuje svoju autentičnu ličnost, I takvu sebe deli sa drugima uživajuću uzajamnost razmene.

iako usmerena ka Razvoju, Volja koja je slaba dovodi do nedoslednog načina voljenja.

Kada nema unutrašnje borbe između „mrzi me“ i „hoću“ volja je razvijena tako da omogućava čoveku da u odnosima bude u potpunosti dosledan i autentičan.

'Znam da sam spreman da radim na volji onog trenutka kada se koncentracija spontano pojavi. Ništa se ne može postići silom. Čim primetim da bilo koju stvar mogu da činim duže I pribranije, kažem ovo je dobar trenutak za to. Rad na volji će biti plodonosan.'  Fokus je tu kad umovanje ode na odmor. Treba dozvoliti da se to ispolji. Forsirati um da boravi samo u jednoj tački akt je nasilja nad sobom. Priroda uma je pokret; ako više forsiram više će se opirati..
Svesnost i razumevanje moraju voditi jednousmerenosti I homogenizaciji psihe.
Najbrži način da izbegnemo bavljenje sopstvenim smećem je da se bavimo tuđim(ko,šta i kako radi ili ne). Baveći se sobom ujedno se bavimo i drugima. Zato kaže izreka kada želiš da menjaš svet kreni od sebe.
Samodisciplina je osnovno oruđe na putu rešavanja životnih izazova; pomaže nam da prihavtimo odgovornost, budemo iskreni prema sebi i drugima, strpljivi, i da održavamo balans, kako bismo kontinuirano radili ono što je dobro za nas (nakon što smo ’počupali korov’ tj. prepoznali kako stvari ne funkcionišu i šta „ne valja“). Preduzimanjem prvog koraka ispoljavamo inicijativu samostalnim pokretanjem neke aktivnosti a samodisciplina podržava istrajnost u otpočetoj aktivnosti..Umešnost da se prepozna i uradi ono što želimo, pre nego da neko drugi od nas to traži.., donosi osećaj svrsishodnosti  i  balansiranu ambiciju.

 Stoga je za (zrelu) ljubav potrebna hrabrost, i veština. Osnova hrabrosti, a i inicijative, je sposobnost da budem u dodiru sa svojim najdubljim ambicijama, namerama, vrednostima i idealima.

 Stabilnoj Volji I doslednoj Inicijativi potrebna je neutralna energija _ “napajanje”.

Energija je potencijal (za) promene, ako je usmerimo u pravcu željenog, koje je u skladu sa našom istinom  mi se širimo I dozvoljavamo više energije da se generiše da radost raste. Suprotno tome, živahnost I vitalnost nas napušta kada ne živimo autentično, kada se lažnim mislima rečima delima zatvaramo za njen dotok Iz sopstvenog središta. Tako se skupljamo a energiju ulažemo u borbe moći, koje nas dalje iscrpljuju. To je ono o čemu govori Metafora o prodaji duše..Stoga :

Neophodnost celovitog ispoljavanja je da sami generišemo I iz Izvora crpimo energiju neophodnu za dalju transformaciju I promenu.

Prvi deo_ Drugi deo _

 

 

 

Zrela ljubav I sposobnost da volimo1

 

Celovito biće

 

“Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi” Duško Radović

Šta je Radović hteo da nam poruči..,šta znači Umeti Voleti, zar to nije nešto što svako od nas prirodno radi spontano? Mada je naša suština ljubav, I možda postoji “5 jezika ljubavi”.., mnogi se (ne-zdravi) odnosi u kojima razmenjujemo sebe sa okolinom neopravdano deklarišu kao ljubav. To stoga jer treba prvo pamtiti sebe..

Zrela ljubav  je čin koji potpomaže sopstveni, ali I razvoj druge osobe.

Da bi kročili na put ozdravljenja, neophodno je prepoznati nezdrave obrasce bivanja I naučiti da ih zamenimo za one zdravije, kako bismo razvili umeće da volimo- sebe I svoje okruženje. Ukoliko smo umešniji u ljubavi prema sebi, svetu I drugima, utoliko smo I uspešniji i zadovoljniji.

Sve naše eksterne veze sa ljudima odražavaju vezu koju imamo sami sa sobom iliti izvorom, univerzumom.., I pokazuju nam da li smo I u kojoj meri sposobni da volimo. Korisno je napomenuti da u svim delanjima, čak I kada izgleda da je u pitanju akt mržnje, ljudi rade ono što rade najbolje kako umeju vođeni željom da ispolje, ostvare I dosegnu ljubav, ili makar, preciznije rečeno- ono sto shvataju da ljubav jeste. Ukoliko je više osuđivanja I kategorizacije sebe, ljudi, pojava I situacija, utoliko je manja sposobnost da doživimo I prihvatimo sebe I sve oko sebe u svojoj celovitosti. Unutrašnji konflikt se odigrava kada istovremeno definišemo realnost na dva različita, međusobno suprotstavljena načina.(to jest, smo upleteni u dualnost.)

Ljubav se odnosi na celinu,stoga celovit odnos jeste najpribližniji ljubavi. Veći akcenat na polarizaciji opisuje distorziju istinske ljubavi, što vodi tome da se drugi više vide kao predmeti a u manjoj meri doživljavaju kao ličnosti. Empatija je delimična kako se javlja samo prema slicnim sebi, onome što smo označili kao lepo dobro, lično nama ugodno itd., dok su odnosi koje tad gradimo haotični, stalno na klackalici suprotstavljenih osećanja. Personifikacija se javlja  kao iskustveni realitet individue uronjene u svesnost, dok je u svetu natopljenim strahom_ samo puka stilska figura.

Stabilna psiha omoguvćava nam zdrave unutrašnje predstave sebe, drugih ljudi, situacija I stvarnosti uopšte, koje su nezavisne od externih događaja. Ona opisuje odustvo straha od gubitka_ posla, ljubavi, prijatelja,pa I identiteta_dakle čega god, kao I prihvatanje istog kada do njega dođe. To znači dozvoliti da nas novo iskustvo promeni, kakvo god ono bilo, umesto grčevitog nastojanja da se opiremo stvarnosti sa željom da bude drugačija nego što jeste. Mada je svaka postojeca želja, pa I ta da nesto bude drugačije nego što jeste, legitimna, neophodno je shvatanje da jedino prihvatanjem svega šta jeste otvaramo vrata nesmetanom toku promene. Drugim rečima, Dopusti da (ti) se desi ono šta jeste.

Investicije u nerealne slike sebe (,drugih, sveta, I stvarnosti) osuđene su na propast kako ne mogu zaista zameniti fundamentalnu sigurnost, koja je je prisutna kada smo uronjeni u ljubav I poniznost* a proizilazi iz doživljene spoznaje da je samo promena konstantna, da sve neizbežno teče, transformiše se  I prolazi. (*nasuprot unutrašnjim podelama, I grandioznosti koja prekriva osećaje bezpomoćnosti.itd; dobra predstava nestabilne psihe je opisana u should I stay or sholud I go pesmi.)

Da bismo bolje razumeli sopstvena  stanja, potrebe, namere I motive uspostavljamo intiman odnos sa sobom. Korisno je ovladati I umećem opraštanja kako bismo prvenstveno mogli da sebe doživimo i prihvatimo kao celovito biće, sa svim vrlinama i manama. Radi jasnijeg sagledavanja svih unutrašnjih konflikata, manifestujemo ih u svet oko sebe. Primetićemo možda dva suprotna tipa ličnosti>npr. Ljude koji bivaju, I uglavnom su okrenuti unutrašnjem usklađivanju, znaju kako da se opuste I uspore tempo, da se igraju I budu fleksibilni,  prijemčljivi. I ljude koji čine, I više su orjentisani na akciju, rizik, preduzimljiviji su I otvoreniji za novotarije. Ovo je externa reprezentacija dve unutrašnje struje u svakom od nas, čija je ravnoteža I skladno funkcionisanje imperativ za kretanje napred.

U praksi, to znači da što više prepoznajemo sebe u jednom od dva opisa, to je potrebnije da razvijamo odlike onog drugog: neki radoholičar morao
bi učiti da se opusti I uspori tempo. I obrnuto.

Narušena ravnoteža stvara podeljenosti I poteškoće koje se isprečuju na putu zdravog I sveobuhvatnog načina življenja.

 

 

  _-------- kako izgleda ispoljavanje narušene ravnoteže u praksi?-------- _ Drugi deo _ Treći deo