Kada sam zaista zavoleo sebe

Kada sam ...
Kada sam zaista...
Kada sam zaista zavoleo...

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...shvatio sam da me moj bes uči odgovornosti , a moja arogancija- poniznosti.. I stoga ih slušam pažljivo

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...izgubio sam strah da iskažem svoju istinu..jer sam prepoznao koliko je to dobar osećaj!

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...prestao sam sa pokušajima da spasim druge

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...prestao sam sa pokušajima da izbacim glasove kritičara iz glave. Sada pokažem da cenim i njihvou perspektivu, poručim: ''Hvala na vašem mišljenju'' i Tu se diskusija završava.

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...prestao sam da se plašim dokolice, i napustio pravljenje planova prigrlivši misteriju trenutka: sada činim ono što osećam da je ispravno za mene u datom momentu. Sada, ja sam u skladu sa sopstvenim ritmom.

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...naučio sam da vidim izvan lošeg i dobrog i postao Neutralan. Isprva sam mislio da je to indiferentnost..Sada vidim da to Jasnoća dolazi uz neutralnost

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...opraštanje drugima je postalo irelevantno.

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...prihvatio sam sve svoje darove i ograničenja

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...počeo sam da puštam sve nezdravo iz svog života..to je značilo: ljude, poslove, sopstvena uverenja i loše navike..bilo šta što mi je pomagalo da ostanem mali. Moj razum je ove korake isprva nazivao NE-lojalnost,..tek potom sam u njima uvideo ljubav prema čitavom postojanju

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...mogao sam da prihvatim neprihvatljivo!

*  Kada sam zaista zavoleo sebe

...prestao sam kriviti sebe za izbore koje sam napravio- to je učinilo da se osećam bezbedno i stoga sam preuzeo odgovornost za njih.

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...počeo sam da osećam božansku iskru i čujem njeno vođstvo. Učim da verujem tom prisustvu i živim budan

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...počeo sam da osećam unutrašnje zajedništvo. Taj unutrašnji tim sa različitim talentima, ukusima, sklonostima i načinu razmišljanja..moja je snaga i potencijal. Sada redovno održavamo sastanke tima.

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...uvideo sam da me sama Ljubav menja i da ne moram preuzimati taj posao i menjati sebe na silu. Dovoljan sam i dobar baš kakav Trenutno Jesam, i to kakav jesam služi celokupnoj evoluciji.

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...počeo sam da volim provoditi vreme u samoći, zadivljen njenom magijom, slušajući unutarnji Prostor

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...shvatio sam da nisam ni na koji način poseban, već jedinstven kao i svako drugi

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...redefinisao sam šta za mene predstavlja uspeh i život je postao jednostavan. Oh to mi je donelo neizmerno zadovoljstvo!

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...uvideo sam da sve dok ostajem miran i tih, sve od života dolazi k meni

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...uvideo sam da mi emotivni bol pokazuje da živim u neskadu sa istinom

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...naučio sam da ispunjavam sopstvene potrebe BEZ da to nazivam Sebičnim

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...počeo sam da osećam sva svoja osećanja, bez samo-osude i analiziranja.. SVA.. to znači i ona koja sam nekada pokušavao da izbegnem.., znate ona ''teška'' i ''negativna''. Time sam otkrio čuda, ..učinite- videćete

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...prestao sam da projektujem lične slabosti i snage na druge, zadržao ih i prihvatio kao svoje

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...počeo sam da naslućujem kompleksnost, misteriju i Prostranstvo moje Duše. Oh kako je budalasto od mene bilo da mislim da mogu znati nešto o značenju tuđeg života

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...moje srce je postalo tako nežno i blago da sam mogao poželeti dobrodošlicu tugama i radostima, jednako

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...naučio sam da pitam: '' ko se u meni oseća ovako?'', kada bih postao anksioznost, bes, tuga ili nespokoj. i sve dok strpljivo slušam, pronalazim kome je potrebna moja Ljubav

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...pronašao sam Sigurnost kakvoj nisu potrebne ni stvari ni ljudi da bih se osećao bezbedno!

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...prestao sam da želim da moj život izgleda drugačije nego kakav Sada jeste, uvidevši da baš takav služi mojoj evoluciji

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...osetio sam šta znači biti Slobodan

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...pronašao sam svoj Glas

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...oprostio sam sebi svaki trenutak u kome sam verovao da nisam dovoljno dobar, da sam premalo ovoga ili previše onoga

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...shvatio sam da me um može mučiti i obmanuti, ali da podređen mom srcu biva sjajan i plemenit saveznik

 * Kada sam zaista zavoleo sebe

..prestao sam da ignorišem i tolerišem moju bol

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...naučio sam da budem posebno nežan sa sobom kada primetim da se opirem

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...prestao sam da se javljam na telefon kada ne želim da razgovaram

* Kada sam zaista zavoleo sebe

...uvideo sam svoju svrhu i to me je spontano udaljilo od distrakcija


* Kada sam zaista zavoleo sebe

...naučio sam da kažem Da za ono što hoću i Ne za ono šta neću

 
* Kada sam zaista zavoleo sebe

...uspeo sam da pomirim svoju Hrabrost sa Strahom, a Naivnost sa Mudrošću, i svima napravim mesto za svojim stolom

 

Coming home or not

                    ''some people are like candles> they burn themselves up to give others light''
 

I am one of those people. At least, I was one, until I completely forgotten about it in my effort to be as normal as I could possibly pretend myself to be. For when ''the normal'' is predominantly dense darkness, lighter love is rarely easily welcomed and appreciated.
When (some) people fear the essence of you, and /in/ themselves, it can only go for so long before you start to be afraid of them (mirroring it), yourself and the darkness. That's where the anger* comes in, leading eventually to self-hate. So then you go on to be as far as possible of your authentic self.
 People Feel threatened by your intense light and react in a way that, sooner or later, make you start feeling threatened of standing in your power before them; of who you are on a emotional, mental and spiritual level.
Anger is a coping method, but essentially a broken way of trying to protect yourself. Anger leads to more anger and more self-hate>
so we cannot do anything in that manner to protect ourselves.
 (*anger, or it could be sadness for all of you that like to dwell in that emotion ;))

Giving love to the world is disabled by not giving love to the self (which is the only thing we can do).
For lack of understanding that such people react the way they do, has nothing to do with who you are, but merely with that>
what they themselves are afraid to become in your lovely presence.
At the point where you'd die rather then keep on playing that false self charade, opportunity of coming home is presented. But now you fear it even more than before that crappy experience of rejecting yourself and complementary, being rejected by others ( or just perceiving that's the case, either way..), And if you take it, you must go through all that anger once again so it can be healed.

Once we're ''in the clear'' , looking back we see that many people left our lives. we see that all of relationships we nurtured, be it friendly or romantic, fell apart even though we gave our best effort 'cause we believed it is for real. in some sense it was, for that time, and for that false-self way of Being.
Looking at things more objectively from distance, after evaluating these relationships you may find that the love & connection wasn't all that unconditional as you might of thought, after all. With false self on charge yeap it had to be somewhat conditional connection (be it more or less obvious to us)
 
I was always been cautioned to ''stop being so naive''. so, either someone else is telling you, or you're telling it to yourself,  it goes something like: when will you learn it once and for all? well, fuck it- I may never learn it but only by exploring further and going wrong as much times as it takes will I ever be able to discover more about who I really am. For alternative, I can take some compromise on what is my own truth, and by diminishing it in such a way - build in a little bit of disgust each time. Maybe those are self-tests of how much such knowing (therefore, living it) is important and valuable to me, so that I'm willing to give it as many tries as it takes to reveal what is true for me.

go

 
Many say they ''want to go home'' but they really-don't. Because if we really did, we would stop all rationalized excuses which we put out there as the obstacle to do so. 
 'Cause when we're so tangled in current things, which aren't in sync with who we essentially are _ anything else that would suit us better, could seem elusive, illusionary, or like a fantasy dream.
that was never meant to be dreamt. And it surely ''does not make any sense'', especially to those around us.
  
So, if everything up to now (of what we thought is for real) revealed to be illusion, how can we distinguish if the next thing is illusion too, or not?
 
Be sure in one thing: no one can reassure us of anything but ourselves.

We make a decision and make it be so;

by being in touch with our sense of individuality,
being true to oneself, even in smallest things,
and making only oneself accountable for your own actions.

I guess we just have to own up to who we really are and what is our authentic-self
And then go from there, fully committed
as once were.
 

 

 
 

Žedan u potrazi za srećom

Izgleda da su mnogi od nas u ovo vreme velikih komešanja I previranja _u potrazi za srećom_

Iskljucili smo televizore da nas ne zrače što prirodom forme što prirodom sadržaja a uključili internet pretraživače na početku svog puta potrage za srećom  da pronađemo što više sadržaja koji će nas podržati na tom putu, često naslovljenih sa Kako ovo kako ono. U prvom trenutku, I moguće drugom I trećem mogu reći – bravo za nas.

Well sada već mislim dal je iko od  nas tražilaca sreće I blagostanja stao dva put da promisli šta radi , zašto to radi, I da li će nam načini koje biramo zaista doneti sreću I blagostanje.

 Da li je to uopšte ono sto želimo? Ili su motivi dublji?

Na facebook- u je već par godina poplava šarenih slicica sa porukama tipa: ‘’sve kreće uzbrdo kada se otarasimo negativnih ljudi_situacija’’. Hm.  Možda je u pitanju semantika, I negde je u ovim lepim mislima skrivena indikacija da smo se prvo mi transformisali, mada mom loodom mozgu koji sve bukvalno shvata dolazi malo drugačija slika dok čitam gorespomenutim slične redove..( Važno je biti precizan..)

Dakle, lepo smo se svega neželjenog /ružnog lica Dorijana Greja../otarasili I mada to nešto nastavlja da egzistira –tamo negde- neće u mojoj realnosti. Moj fokus je na svim šarenim leptirićima. Hmm okej.  

Osim što smo do sad već naučili da zauvek ostajemo vezani za sve ono što želimo da odbacimo od sebe. I da je sve  lepo ili ružno što prepoznajemo u roditeljima/rodbini, bliskim prijateljima I partnerima deo nas samih. Koliko uludo potrošene energije u prvim decenijama života u borbi da ‘budemo kao ___’ a nikako ‘ne postanemo kao___’ (Pera, Mika, stric , profesor ili ‘ta I ta nepodnošljiva osoba iz mog okruženja’) umesto da krenemo od razumevanja da sve to već jesmo I potom  menjamo sebe u skladu sa sopstvenim preferencijama da bi se promenio odraz iliti projekcija koju gledamo.  Umesto toga, označavamo (osuđujemo) izvesnu osobu/ situaciju kao izuzetno negativnu I uklanjamo se iz (života) iste. I onda su nam procvetale ruže oh yeah! Well, taj će nas voz  već iza prvog ili petog ćoška ponovo tresnuti u glavu.

Takva potraga za srećom počinje da liči na beg od negativnosti. Tražim sreću dakle polazim sa mesta na kom iste Nema.  Sama ideja da nečeg nema, nije prisutno, nepostoji Ili nam nedostaje & slično., osporava nepodeljenu svest. Sa ovog mesta, pogrešno smatramo, da se javlja Želja, dok zapravo javlja se Žeđ.

(drugim rečima, Žeđ polazi sa stanovišta ‘nedostatka’)

Žeđ je zapravo negativno ispoljavanje želje, u vidu Žudnje koja rađa Vezanost za ono što želimo ( tj za čim žudimo/ čeznemo), čime postaje adikcija.  Žeđ je na primer kada postoji ideja da ne mogu ‘normalan’ pregurati dan ako ne pojedem 300 gr čokolade; dakle bilo koje uslovljavanje koje stavljamo na neku situaciju-- ne mogu biti srećan I/ili napredovati.. dok god imam ovu glavobolju I dok ste mi svi vi negativni ljudi u okruženju, pa ću vas se morati otarasiti . Hihihi. Sa jedne strane novčića je Averzija a sa druge strane istog novčića je Vezanost. To jest, stalno traganje za srećom potiče iz averzije prema patnji koja ima tako ružno lice da ju ne želim gledati.
Žeđ sa sobom nosi otpor, a otpor je (ili rađa) bol.

(u čokolada primeru, otpor postoji prema recimo osvešćivanju I suočavanju sa tzv negativnim osećanjima tipa  ljubavno razočarenje, nedostatak bliskosti I slično tj. bilo šta suprotno efektu koji veća količina čokolade izaziva u hemiji mozga, pa budemo ‘’happily’’.., bar do sledeće table, jel )

Mnogi ljudi odlaze u inostranstvo ne samo nezadovoljni uslovima u ovoj zemlji, već generalno nezadovoljni sa daj da pobegnemo stavom: promena će se ukoreniti samo kada stvari činimo sa mesta na kom smo već zadovoljni.  Uslovi ma gde I ma kakvi bili, nisu ono šta je zaista u korenu našeg nezadovoljstva, već naša krutost(otpor) pri suočavanju sa promenama koje se dešavaju ne pitajući jesmo li mi za njih spremni ili ne.

Ljudi traže olakšanje I u konačnici oslobođenje od patnje. Ali patnja, osim kao iluzija naše upetljanosti u lične drame, I ne postoji pa kako je se možemo osloboditi I to na način da dostignemo te I te I te uslove za sreću (među kojima je I taj da se otarasimo ‘negativnih ljudi/ situacija’)?!

Istina će vas osloboditi- svakako, osim što istina nije only milk and honey I sasvim sigurno nije alat koji će nam omogućiti da nam bude udobno.

Jedan izuzetno važan alat koji nam se nudi kao opcija ‘pod obavezno’ je da nikome ne sudimo , da ne presuđujemo I  ne osuđujemo druge I sebe. Ideja je sasvim na mestu no izvedba nije moguća ništa manje nego li vam da prestanete da mislite o roze slonu kada je uputstvo:

NEMOJTE MISLITI O ROZE SLONU. Ono što je korisno I moguće uraditi je da posmatramo sva naša lajkovanja I dislakovanja to jest (pr)osuđivanja drugih I nas samih, da razumemo odakle potiču I zašto su tu , potom da te prosudbe volimo kako bi se rastopile kroz naše svedočenje razumevanje i prihvatanje.  Dalje, što se više na taj način razumevanje širi a mi zaceljujemo, prosuđivanja će prirodno biti sve manje I manje dok u potpunosti ne nestane potreba za istim, I ono otpadne.  

Kada se odlučimo ići putem samospoznaje, kroz istinu o svim svojim aspektima, svestima I nesvestima, odlučujemo se na jednu krajnje neudobnu vožnju sa koje ćemo milion puta poželeti da siđemo (uteknemo).  Jedan vid bega je i potreba da se odbace naša dislajkovanja tj sve situacije koje smo označili kao ‘negativne’. Pronaći specijalan menadžment za takve ljude/ situacije bez pokušaja da ih izbegnemo odbacivanjem, je veština koju razvijamo kako bi nastavili svoj put umesto da pobegnemo.

Stvar je u tome da kada sam ja zaista pitoma I u miru sa sobom, neka objektivno a trenutno sa sobom ne uklađena (iliti negativna) osoba u mom prisustvu biće pozvana da se primiri I uskladi sa sobom* I stoga će (potencijalno) u manjoj meri ispoljavati svoju negativnost, ali ono što  svakako jeste tad slučaj- meni I mom napretku zapravo ne pravi nikakvu razliku u kom I kakvom je stanju data osoba- Moj odgovor na datu osobu/ situaciju određuje dal ću ja napredovati ili upasti u zamku, a ne to u kom je stanju ta okolnost.; niti je prosuđujem kao negativnu I još manje da imam potrebu da je se otarasim.  Zato jer sam u stanju da živim svoju realnost a istovremeno priznajem sve druge moguće realnosti kao validne.  (*svi su čuli za slučajeve smanjenja nivoa kriminala čak I u kriminalom najzagađenijim mestima, kada se u taj medijum ubaci neki Avatar, ali I vraćanje stvari manje više na staro kada ta osoba napusti datu lokaciju..)

Tako neću lako pasti u (ego) zamku da o drugome kažem jaoj vidi ga kako projektuje! , ili to on tako radi jer ne zna da je kreator svog života, nesrećan je jer sam tako bira, I slično. Uostalom dok god živimo u svetu senki, svi mi projektujemo naše podeljenosti kako bismo imali priliku da ih ocelotvorimo, I stoga  trebamo to iskoristiti opet, u svrhe učenja umesto upiranja prsta. Ako ja drugoj osobi na njenu priču za koju veruje da je istina kažem ‘vidi kako projektuješ’ da li sam iskoristila priliku da nešto naučim o sebi ili sam u tom trenutku stavila tačku na tu mogućnost?  
Da , mogu da kreiram svoju subjektivnu stvarnost da bude la la land (udobna), ali to I dalje neće zaista moći da porekne objektivnu stvarnost I postojanje svih onih stvari, u ovoj zajednički kreiranoj ''realnosti'' - ka kojima ne želim da okrenem svoj fokus, kako ih tim putem ne bih uključio u svoj bubble land story.
Stoga, moj bubble land je validan tvoj kakav god land je validan.
(a posebno pre nego rešimo nekom istrgnuti tepih pod nogama..)

Zadovoljstvo potiče od naše sposobnosti da lako I fleksibilno prolazimo kroz promene- ono šta tražimo u krajnoj liniji je da živimo život bez imalo otpora. Otpora prema tzv negativnim& nepoželjnim i/ili pozitivnim & poželjim ljudima/ situacijama. Potraga za srećom koja u korenu ima beg od negativnosti je ništa manje adikcija od one kada volimo I stvaramo Dramu.

Tamo gde nemamo potrebu da pobegnemo ni od čega, imamo priliku da ispoljimo autentičnost pa bilo da se izražava tužan ili srećan momenat u nama ili ljudima oko nas (negativno okruženje itd) —nećemo osećati patnju.

Jer kada smo autentični/ celi, onda Nema otpora, nema vezivanja, nema žeđi I stoga nema ni potrage za srećom- jer već jesmo..oslobođeni patnje. I to je ukratko to.

Ps. U tekstu Čuda se postavlja pitanje kako umanjiti Značaj onoga što želite_?

Negde u ovom se krije I taj odgovor (mada I u onom, skriven naočigled svih xaxa:D)

: pobrinimo se prvo da saznamo dal je naša želja ustvari žeđ za nečim bez čega smatramo ‘’da ne možemo.., jer nam je potrebno za sreću ili ___’’, da li je aktivan taj mračni aspekt želje koji potražuje uvek Još bez nade u konačno zadovoljenje. (Klasična definicija adikcije, btw)

 Tek kada to nije slučaj, nestaće ujedno sa zavisnostima I vezanostima  I veliki značaj koji pridajemo odmotavanju neke situacije.. drugim rečima gubimo sve za šta smo vezani a dobijamo samo ono šta smo dali, pustili.  

A sigurno da sam milion puta reči tog tipa već negde  pročitala.. ali ljudi ništa baš ništa ne mogu da nauče iz tuđeg iskustva sve dok sami ne uvide.. Zato recimo mnogi od nas nastavljaju debate, svađe I inate sa bliskom rodbinom iako svi u svom iskustvu imamo ljude koji nam govore- nemoj, oprosti, pomiri, kada ode biće ti žao. I svako ko ima nekog bliskog sa druge strane vela, zna da je tako I da je mogao bolje iskoristiti vreme sa njima ovde. A mnogi koji još nemaju to iskustvo, slušaju savete I kažu- ma nema šanse!

I tako dalje.

Opijenost

Postoje trenutci kada se maximalno opustim u sebe tako da me obuzme potpuno blaženstvo, da mi je nestvarno toliko uzivati naizgled ni u čemu a zapravo u svemu.  Neko me sretne u tom stanju > cakle ti oci, šta je to sa tobom, da li si pijan, da nisi ‘na necemu'.. oh oh smeskam se samo

 ..kakva zamena teza..No, no This Is Me!.., nema veštackih imputa.. češće me srećeš u krutosti mojoj , pa ti je čudno. A ovo sad, to je ekstaza opijenosti Životom, samo to; možda ti delujem Luđački pomalo, mada u takvom pogledu tvom.. ako bi me i sreo kojim nesrećnim slučajem, pod zaista uticajem droga mislio bi moguće- da sam Savršeno Normalan! Ah da. Samo um zna o normalnom šta je i kako izgleda :D

Koliko god da sam umeo da popijem, a jesam, nisam dokučio te tvoje black out priče o amnezijama koje alkohol sutradan stvara, pa ne znaš gde si bio il šta radio, govorio. Iskusio sam to u besu recimo, da, mada nikad u ovim drugim opijenostima.. i vidim dalje, alkohol samo stvara malčice fleksibilniji medijum da u njemu poravnaš sve svoje kockice potrebne da se, spuštanjem gardova, ispolji unutrašnja blagost: piješ i odjednom si drugar sa onim zbog koga te je ostavila žena iako si do malopre hteo za glavu da ga skratiš. Oh, Sad si fleksibilan.., nisi mogao plesati ni u svojoj sobi, nasamo, sada si pijan i igraš na ulici..oh prelepa Sloboda, i primamljivosti alkohola:)..nakon te amnezije koju spominješ, bude ti još gore: sve šta ne ubije ojačava..tu postojeću a rigidnu strukturu sa kojom smo se i uhvatili za čašicu. Oh well

Sve uvek izvire iz tebe, blaženstvo otvorenost zadovoljstvo i haj nije tu zato jer je alkohol tu ili droga, već zato jer si ti tu, konačno dopustio neinhibirano ispoljavanje..posredstvom umetnih trikova uklonio Stražare. Ali sve će trajati kratko, ti se ne možeš napuniti, trikovi ti razaraju telo a bacaju u ne-svest..uskoro će blagost ove opijenosti zameniti nešto ružno.  Tek poneko se može opijati tako da ujedno ostane Budan i svestan..to nije slučaj za običnog čoveka.

Za tebe koji ionako tražiš živost, životnost vitalnost, alkohol ti može biti kratkoročno olakšanje, Ne i podrška il saveznik na tom putu. I bez pića dal si i koliko svestan prvo.  Ali zato možeš  postati opijen od Života i lud u toj tihoj ekstazi,  a ipak balansiran. Trezan od alkohola il droga, a opet Pijan gde god da si, šta god radio..Integrisan sa Životom umesto sa Vinom ah, poravnaš se sa svojom prirodom i ona je blaženstvo..

i ja tek ponekad uspevam_dospevam tu, a onda kada i sam iskusiš, nećeš mi pri narednom susretu postavljati tako slabovida pitanja 'na kojim si drogama' dok ispoljavam šta jeste, potpuno trezan od svega a pijan od Života:) umesto, pridružićeš se Plesu

 

I don't do drugs, I am drugs – Salvador Dali

 

Kako raste ljubav-Joyful Love

 

 

 

"love doesn't make things nice

..it ruins everything..

it breaks your heart and make things a mess.

we aren't here to make things perfect.

snowflakes are perfect..stars are perfect..not us.

we are here to ruin ourselves

 and to break our hearts

and love 'the wrong' people and die"

from Moonstruck

 i.e 'playing it safe' means you are not (In) Love

 

 

 

All things grow with Love

ili kako raste Ljubav

 

 

Being

                   with Love

              In Love

          of Love

 

means

 Joy

 Bliss 

Gratitude

 

Knowledge

Power

Freedom

 

Peace &

Respect

 

Love can heal hearts and break distress

merely for purpose of

 us moving forward

with Gratitude

 

Love can break hearts and make a mess

merely for purpose of

 us moving forward

by using our Joy to revive it again

 

Love can heal hearts and break distress

merely for purpose of

 us moving forward

 feeling delighted in Bliss

 

Love can break hearts and make a mess

merely for purpose of

 us moving forward

by using our Knowledge to find new order

 

Love can heal hearts and break distress

 merely for purpose of

 us moving forward

and use our Power to reinvent ourselves

 

Love can break hearts and make a mess

merely for purpose of

 us moving forward

and use our Freedom to Be ourselves

 

Love can heal hearts and break distress

merely for purpose of

 us moving forward

with Peace & Respect

 

so that Is how Love grows from itself and how we grow with it

 

from Me

 

 

  

 

 

Zrela ljubav I sposobnost da volimo 3

  Inicijativa I Promena

Nakon uspešno donetih odluka o smeru kojim želimo da putujemo, krećemo u njihovu realizaciju. Pokretač psihe su Volja I Inicijativa koja nam ovo omogućava.  Da bismo ostvarili svoje odluke neophodno je podržati ih voljom. Dobrovoljac- volonter, koji je bilo plaćen ili ne, ima dobru volju (d)a sledi inicijativu drugih ljudi. Npr. Ispunjava školske, ili poslovne obaveze na način da su aktivnosti zasnovane na socijalnim očekivanjima (moto je recimo: ‘šta se mora nije teško’.., )  Tu osećamo da nam se život dešava bez našeg uticaja, moć je u eksterijeru, mi možemo odgovoriti samo reagovanjem. Transformacija koja nas pomera u realnost mogućnosti I nade je kada se dosegne osećaj lične odgovornosti prema iskustvima kojim oblikujemo život, I shvatanjem da se radom na enterijeru utiče na ono što nas okružuje.   

 Ukoliko smo izabrali razvoj (koji je blizak našoj pravoj prirodi,zato jer se univerzum širi a ne počiva na mehanizmima kontrole I manipulacije.), negujemo kreativnu volju koja ima kapacitet da podrži ideale koje smo za sebe kreirali. Kreativna volja je neophodna radi izgradnje sopstvene ličnosti, za ostvarenje sopstvenih težnji I ideala, autonomije, uzajamnosti I zrele ljubavi. Ona pokreće, daje usmerenje i svrhovitost. Dakle, osoba realizuje svoju autentičnu ličnost, I takvu sebe deli sa drugima uživajuću uzajamnost razmene.

iako usmerena ka Razvoju, Volja koja je slaba dovodi do nedoslednog načina voljenja.

Kada nema unutrašnje borbe između „mrzi me“ i „hoću“ volja je razvijena tako da omogućava čoveku da u odnosima bude u potpunosti dosledan i autentičan.

'Znam da sam spreman da radim na volji onog trenutka kada se koncentracija spontano pojavi. Ništa se ne može postići silom. Čim primetim da bilo koju stvar mogu da činim duže I pribranije, kažem ovo je dobar trenutak za to. Rad na volji će biti plodonosan.'  Fokus je tu kad umovanje ode na odmor. Treba dozvoliti da se to ispolji. Forsirati um da boravi samo u jednoj tački akt je nasilja nad sobom. Priroda uma je pokret; ako više forsiram više će se opirati..
Svesnost i razumevanje moraju voditi jednousmerenosti I homogenizaciji psihe.
Najbrži način da izbegnemo bavljenje sopstvenim smećem je da se bavimo tuđim(ko,šta i kako radi ili ne). Baveći se sobom ujedno se bavimo i drugima. Zato kaže izreka kada želiš da menjaš svet kreni od sebe.
Samodisciplina je osnovno oruđe na putu rešavanja životnih izazova; pomaže nam da prihavtimo odgovornost, budemo iskreni prema sebi i drugima, strpljivi, i da održavamo balans, kako bismo kontinuirano radili ono što je dobro za nas (nakon što smo ’počupali korov’ tj. prepoznali kako stvari ne funkcionišu i šta „ne valja“). Preduzimanjem prvog koraka ispoljavamo inicijativu samostalnim pokretanjem neke aktivnosti a samodisciplina podržava istrajnost u otpočetoj aktivnosti..Umešnost da se prepozna i uradi ono što želimo, pre nego da neko drugi od nas to traži.., donosi osećaj svrsishodnosti  i  balansiranu ambiciju.

 Stoga je za (zrelu) ljubav potrebna hrabrost, i veština. Osnova hrabrosti, a i inicijative, je sposobnost da budem u dodiru sa svojim najdubljim ambicijama, namerama, vrednostima i idealima.

 Stabilnoj Volji I doslednoj Inicijativi potrebna je neutralna energija _ “napajanje”.

Energija je potencijal (za) promene, ako je usmerimo u pravcu željenog, koje je u skladu sa našom istinom  mi se širimo I dozvoljavamo više energije da se generiše da radost raste. Suprotno tome, živahnost I vitalnost nas napušta kada ne živimo autentično, kada se lažnim mislima rečima delima zatvaramo za njen dotok Iz sopstvenog središta. Tako se skupljamo a energiju ulažemo u borbe moći, koje nas dalje iscrpljuju. To je ono o čemu govori Metafora o prodaji duše..Stoga :

Neophodnost celovitog ispoljavanja je da sami generišemo I iz Izvora crpimo energiju neophodnu za dalju transformaciju I promenu.

Prvi deo_ Drugi deo _