Odlike pozitivnog roditeljstva2

prvi deo
Radi sprovođenja pozitivnog roditeljstva, potrebno je Kazne u vidu lekcija i pretnji zameniti sprovođenjem Posledica uz Empatiju. Pažljivo izveden, ovaj pristup neće biti destruktivan po detetovu sliku o sebi, poput kažnjavanja „jer nisi bio dobar“ i tačka. Dete uči direktno iz sopstvenog iskustva: ovo je posledica mog dela..da li mi se sviđa? Ne. U redu, onda neću ponavljati isto delo. Kako to izgleda?

* Tinejdžer je rešio da šutira loptu u okviru stambenog bloka umesto da ode na fudbalski teren. Desilo se da je lopta završila u komšijnom stanu, proletevši pravo kroz zatvoren prozor. Lekcije i pretnje komšije, i/ili roditelja u vidu besne dreke,kao i/ili nametanje kontorle u vidu oduzimanja lopte na neodređeno vreme, zabrane izlaska i slično, doprineće stvarima koje zapravo želimo da izbegnemo: dete će se učvrstiti u stanju buntovnika (jer je „napadnuto“), biće u otporu prema autoritetu („ Ćale mi je tri sata držao pridiku“..), gledaće da sledeći put što pre šmugne „da ga ne uhvate“ tj učvrstiće se u ne preuzimanju odgovornosti za svoje postupke, kako mu takva mogućnost zapravo nije ni pružena. Lekcije i pretnje okrenute su podvlačenju šta i kako nije u redu sa ponašanjem deteta, dok Sprovođenje posledica na empatičan način, detetu daju do znanja da svakom može da se desi neki propust i  nezgoda, a podvlači šta ono može da učini da popravi stvari. (posledica je da će učestvovati svojim vremenom radom i/ili džeparcem u nameštanju novog prozora; dalje može da izvede zaključak: sledeću put, ako želi da izbegne mogućnost takve posledice, prošetaće se do najbližeg fudbalskog terena..)

** Isti je princip i kada mlađe dete recimo uporno kući iz parka dolazi nakon za to predviđenog vremena: ako će ono„istrpetil“ lekciju na temu kašnjenja, koja će potencijalno samo povećati otpor kod njega, kašnjenje će se nastavljati kako nema sprovođenja posledice koju bi ono želelo da izbegne, a koja će ga na neutralan način podstaći da koriguje svoje delanje ukoliko želi za sebe pozitivan ishod;  ( takođe, pokušaji nametanja kontrole,npr. zabranom da nakon kašnjena par dana ne može ići napolje, opet neće dugoročno rešiti situaciju- čim dete bude „slobodno da izađe“po isteku kazne, kako nije naučilo 'zašto-doći-kući-na-vreme', situacija će se vrlo verovatno ponoviti)_stoga bi primer empatične posledice bio recimo: „znam da voliš da provodiš vreme napolju u igri sa drugarima i želiš da ostaneš što duže. U ovoj kući se večera od 6.30-7.30h; da li bi zaista radije propustio večeru ako dodješ kasno?“ Ono sad ima priliku da promisli svoje akcije i odluči.
Značajna je razlika između nametanja kontrole, i određivanja jasnog kućnog pravila, nijanse u pristupu daju razlicit rezultat:

U prvom slučaju detetu je onemogućeno da napravi izbor, ukidanjem slobode pojačava se njegov bunt,  uči se da je sila rešenje( i da je roditelj zapravo nemoćan), dok je u podtekstu izraženo nepoverenje roditelja u detetovu sposobnost samodiscipline i samoupravljanja (odakle se dete uverava u ideju koja je štetna za njega, jer podstiče pad samopouzdanja :   “ako neko drugi mora da me kontroliše, ja nisam u stanju da kontorlišem sopstveno ponašanje“)

U drugom slučaju dete na raspolaganju ima izbor, i mogućnost da promisli koje bi ponašanje za njega bilo blagorodnije, dok je u podtekstu izraženo Poverenje roditelja u detetovu sposobnost samodiscipline i samoupravljanja, i jasnoća da osoba jedino može i mora da kontroliše sebe, a ne druge. (roditelj kontroliše samo svoje ponašanje tj kada će poslužiti večeru) Izvesno je da dete neće odustati od večere radi pola sata duže igre, kako za njega jeste blagotvorno da jede. Pružanje izbora detetu jeste pružanje mogućnosti pa i da pogreši, sad dok je mlađe kada situacije sa sobom ne nose preveliku cenu. Podržavamo dete od malena da misli svojom glavom kako bi naučilo da uvidi moguće posledice svojih izbora (ulazak tinejdžera u auto sa početka priče je ogromna cena za iskustvo 'pokušaj-greška' ako dođe do sudara, jel).

Da bi osigurali detetovu težnju za slobodom potrebno je stalno mu pružati mogućnost izbora (bez obzira na njegove mlade godine).

*** U slučaju trogodišnjaka koji je u parku sa roditeljima, opet nikakve koristi od rasprave i objašnjavanja zašto sad treba krenuti kući (ili ucene poput 'odoh ja a ti ostani sam'; mada primetim da se sve manje dece novih generacija kači na ovakav manevar, pa roditelji ostanu zatečeni sa nemuštom nedoumicom ' i šta ću sad' kada dete bezbrižno ostane gde je i bilo.) Roditelj  zna kada je potrebno krenuti kući a trogodišnjaku je dovoljno rećI „ želiš li da krenemo sad ili za 5 minuta?“  Ono će moguće izabrati opciju „za 5 minuta“ a vi možete živeti sa tim. Razlika: dete je dobilo mogućnost da bira, učestvovalo je u odluci i nije bilo primoravano (neće se stvarati Otpor!).  Buntovništvo je negativno ispoljavanje težnje za slobodom, jer potiče sa mesta Opiranja nedostatku izbora.

Komunikacija sa i vera u sopstveno vođstvo i unutrašnji kompas, imaju sve veze sa Prepuštanjem, i stoga je učvršćivanje otpora (buntovnika) u detetu, pristup koji je destruktivan i ne doprinosi očuvanju detetove usklađnosti sa svojim Sopstvom!
Empatično sprovođenje posledica traži razboritost, mudrost i smirenost u delanju roditelja a pruža sve veću lakoću u vaspitanju deteta kako ono odrasta (suprotno ideji da je 'malo dete mala briga a veliko velika'). Tada ono uči iz Posledica svojih dela dok nametanje kontrole i lekcije stvaraju odnos 'roditelj protiv deteta'. Iz istog razloga posledice sprovodimo uz empatiju a ne sa besom. Benefit je da se od malih nogu uče uzroku i posledici a štetno je uskratiti im priliku da iskustveno dođu do razumevanja.

Šta sve dakle možemo učiniti da bismo pomogli detetu da izgradi pozitivne koncepte o sebi? (treci deo)

ako vec niste, procitajte ovde I prvi deo

Ujedinjenje dva kraljevstva- (Vila Grdana)

Krivo funkcionisanje, rat I konačno ujedinjavanje Novog muškog, I ženskog principa, univerzalna tema svih bajki I filmova po njima nastalim.. , sada je vrlo precizno prikazana i u novom Disnijevom filmu Maleficent, i služi nam kao podsetnik da svaki zločinac može postati heroj, jer u svakome od nas postoji ono što je blistavo i dobro. Takođe obraća pažnju na sve nevolje koje ne opraštanje sebi i /ili drugome donosi, a kako težnja za osvetom truje život.

Ženski princip ustoličen u 'liku' Močvare u kojoj žive vile I sva moguća magična bića, od početka ove priče zazire od drugog kraljevstva sa Dvora, simbolike muškog principa, koje strahujući od narastajuće moći magije Močvare, započinje progon koji se pretvara u rat -

ono što je nedostajalo tog momenta su međusobno razumevanje I poštovanje kako ograničenja tako I mogućnosti, jednog I drugog kraljevstva. Toga naravno nije moglo biti kako je ljudima sa Dvora, Močvara bila velika nepoznanica-  kralj Henri na samom početku priče, spremajući svoju vojsku na boj, objavljuje takoreći pred vratima močvare:

"Evo je- misteriozna Močvara u koju se niko ne usuđuje da kroči zbog straha od magičnih stvorenja koja vrebaju tamo. ja kažem: slomimo je"
Mi iz perspektive posmatrača svedočimo Harmoniju u Močvari, ali Kralj Henri ne poznajući drugo kraljevstvo ima sopstvena predubeđenja i strahove šta se nalazi sa druge strane, u šumi..

Ovde je lep momenat za malu digresiju jer se može primetiti TZV. STRAH OD NEPOZNATOG koji to zapravo i nije tj ne postoji..dete se rodi I nema pojma gde je stiglo, sve oko bebe je nepoznato pa ona ne drhti kao prut, od straha pred svakim korakom u novi trenutak-zasto?? jer nema prethodna iskustva I um koji će ta iskustva koristiti da projektuje svoje strahove u nepoznato..to se I u samom filmu vidi u (trejler) sceni  Ružice koja skrivenoj Grdani kaže da izađe iz skrovišta I uverava je da je se neće plašiti to jest da je se ne plaši. A I zašto bi- rasla je van Dvora I nije imala prethodno usvojene ideje niti o močvari niti o Vili (predrasude).
Tako se, sa što vise sakupljenog i brižno čuvanog iskustva u senkama podsveti, sve više razvija ta ideja o 'strahu od nepoznatog', čemu doprinose I iskustva drugih u vidu 'brižnog upozoravanja' na ovakve I onakve ljude i situacije Itd. Dakle, Ljudi se plaše samo sopstvenih projekcija,
onoga što zamišljaju da je ili da bi moglo biti 'na nepoznatom terenu' , tj plašimo se onoga što mislimo da znamo o nepoznatom  pa bežimo od potencijalno negativnih stvari koje bi 'nepoznato' moglo da sadrži..VAN TOGA STRAH OD NEPOZNATOG NE POSTOJI.

Kako vojska jasno je, ne dolazi u dobroj volji na vrata močvare, Vila traži da ne idu dalje na šta se kralj Henri oglušuje i ona pokazuje da ga ne smatra nikakvim autoritetom- to stoga jer isti ne može biti nametnut putem same titule ili bilo kog drugog načina, već se istinski autoritet (prirodno) uspostavlja kroz poverenje, otvorenost, ljubav.. svaki drugi oblik istog je samo maska iza koje se lažni autoritet krije I samouzdiže na presto ('da se ne uprlja u nečistom blatu') i stoga je takav autoritet maska koja sprečava iskrenu razmenu (..npr I šef-radnik, prof-student, doctor-pacijent, I slično, naravno ne generalizujem po profesijama, sindrom lažnog autoriteta je stvar pojedinca nevezano sa 'titulom', niti sa polom..)
Kada je to jasno, lako možemo videti da ne postoje zaista ni slučajevi ljudi/dece koji imaju 'otpor prema autoritetu' ili 'problem sa autoritetom'_ ljudi mogu samo biti protivni tome da im se nešto na silu nameće_ kada je na snazi istinski autoritet, ljudi I deca imaj samo reci pohvale I podršku za datu osobu!!,,

 Šta dalje biva sa zavađenim kraljevstvima među kojima ne vlada poverenje, otvorenost, ljubav? Nakon Pirove pobede u bitci, Vila žrtvuje svoju snagu i samopoverenje, kako bi se na kratko uspostavio kvazi mir, pa tada Dvor nije toliko ugrožen moćima močvare i u tolikom strahu da bi nastavljao sa napadima. To je međutim učinjeno na način koji će Vila smatrati izdajom od strane mladića Stefana-pretendanta na presto kralja Henrija..,stoga nadalje u sebi gaji I razvija želju za osvetom prema novo-ustoličenom kralju Stefanu.. Dok njeno prebivalište Močvara, tj ženski princip, odumire nestaje harmonije, još više se zatvara _("zid od trnja oko Grdaninog dvorca") , Vila postaje 'Zla', prema primeru prvobitnog kralja Henrija & sama nametnuvši lažni autoritet u močvari.

Tu počinje od ranije znani nam deo priče, o prokletstvu koje Grdana baca na Ružicu.., i dok se Grdana naslađuje oporim ukusom patnje koju je njena kletva iznedrila, i sam kralj Stefan na dvoru pada u "dubok san" paranoje, prezira I sveopšte ne-lucidnosti..pa I taj detalj ukazuje na činjenicu i važnost negovanja ženskog principa, da bude radosti I sreće koja će se odraziti &na sve druge aspekte..( tj individuu samu, ili šire posmatrano porodicu, ili još šire naciju, itd)

=> dodirnuta bezazlenošću male Ružice, plamen osvete ZleVile lagano zgašnjava, &malo po malo ona menja smer delovanja..ovde se pomalja princip njihova sloboda=tvoja sloboda..

Međutim, u (N)ovoj verziji niko tu nije zaista nedužan, jer nekakva usklađenost čak i u disharmoniji mora postojati- i jedno I drugo kraljevstvo su u izvesnoj meri u strahu, sprega one thing led to another povlači i generiše više istog u njihovoj razmeni..I ženski i muški princip kroz priču menjaju svoje uloge i zločinca i heroja, ali kao završnicu imamo Prihvatanje i Ujedinjenje ;  dok u prethodno poznatoj verziji vidimo "iz vedra neba, i nepravedno" napadnut Dvor od strane ZleVile i njenu anihilaciju na kraju, bez da smo ikada otkrili magiju sveta koji se krije iza trnove ograde..samo smo je ugazili a ljubav je pobedila,? kakvo je To bilo buđenje iz stogodišnjeg sna.. takvo po kome je tlo/zemlja Ne-čista a ženski princip zakopan u isti koš...ili?.. :))

Da ne pišem suviše detalja o raspletu nove verzije samog filma, dovoljno je reći da je činom oprosta kreiran novi ženski a time-posledičnom spregom, i novi muški princip što je dovelo do Ujedinjenja dva Kraljevstva. Povod za Slavlje!

---------------------------------------------

Dobri odnosi se ne ogledaju samo u pronalaženju sličnosti,

već I u poštovanju I prihvatanju svih razlika