nutrijente potrebne za naš život.
A da li ovaj organ nosi još koji praktičan značaj za naš život?
Često se ljudi sete da na ramenima imaju glavu tek kad ih zaboli zub, a slično je i sa srcem..
kada osetimo kao da je’’srce slomljeno’’ posvećena mu je pažnja, recimo u ovom stilu:
Popularnost ovakvih fotki ukazuje na generalni stav koji ljudi imaju prema svom, ili tuđem, srcu ..a koji je važno preispitati
zato jer je limitirajuć, pa održava začaran krug ponavljanja starih
grešaka.
Zbog toga na slici mozak i kaže nikako da naučiš. Ovo je međutim, dobra izjava i za sam mozak.
Neispravno
je viđenje da je u datom primeru ’mozak znao bolje’ a ’srce greši’. Ili obrnuto. Oni su
jedno drugom ogledalo.
Sve dok je njihov odnos u disbalansu, oba funkcionišu ’neispravno’.
Kada
neko iskustvo prestaje da nosi etiketu greške?
Onda kada nešto naučimo. Ako iz ’greške’
naučimo nešto novo i drugačije, to iskustvo postaje izvor novih (sa)znanja.
Ako
propustimo da naučimo, vrtimo isti krug. To što je srce sa slika svaki put ’’dobilo
batine’’, onemogućava mozgu da nauči bilo šta novo. Slike
poručuju nešto tipa : slušam svoje srce a ono me uvek zajebe. Možda ćete reći
da je gore oslikana ’naučena lekcija’ ta da smo se razočarali u želje srca te da
mu se dalje ne može verovati, ili nešto tog stila. Sa takvom, ili slicnim idejama mi se zapravo
ne otvaramo novim saznanjima, već se zatvaramo da se zastitimo od bola, što je velika razlika.
Ustvari,
mi ne poznajemo svoje srce u meri da bi ga razumeli i ispravno čuli. Da bismo
mogli uopšte da ’’slušamo svoje srce’’moramo da se povežemo sa njim i načinimo
najboljeg prijatelja od njega. I potom stalno osluškujemo. Da bismo mogli da
delamo u skladu sa tim, mozak i srce moraju biti u saradnji. Niko tu nikog ne
treba da vodi za ruku. Levom nogom napred desnom nogom napred-mi hodamo. Svako radi
svoj posao ispravno. Um traži a srce nalazi.
Da
bismo mogli da naučimo nove modele, srce mora da bude u miru.
Prvo ljubav,
potom znanje.
Srce
nije stanište naše duše, ali recimo da jeste provodnik. Što znači, možemo ga koristiti kao
portal
između fizičke i nefizičke realnosti (Bića), to jest- tela i duše.
Takođe, kao
što distribuira krv svuda po telu, srce možemo koristiti da pošaljemo energiju
u sve delove tela. Začepljen provodnik podrazumeva da će doći do distorzije ’poruke’duše.
Američki istraživač, neurolog i psihijatar D.G.Amen navodi: Kao što čovek oživljava program kompjutera,
tako njegova duša putem srca informiše i oživljava mozak, i preko njega svaku
ćeliju tela. Stoga imamo i izreku da su oči (mozak..) ogledalo duše.
Zdravo
ispoljavanje duše zapravo poboljšava rad mozga, a zdrav mozak bitno je važan za
zdravo ispoljavanje duše. A šta biste rekli, da li onako isprebijano srce duši
služi kao ispravan instrument? I kako se to onda odražava na mozak?_
Poznati
stih ’’za ljubav treba imat dušu’’ ne implicira da možemo da imamo ili nemamo
dušu, kao što neki ljudi mogu da veruju za sebe(ili druge). Već govori da ovaj ’provodnik’,
srce, mora da bude otvoren da bismo izrazili ljubav, i radost
(koje takođe Jesu;
tj. duša Jeste a ljubav i radost su njeni glavni kvaliteti).
Misli
koje dopuštamo mi interpretiramo, svako u skladu sa već nekom utvrđenom matricom
sačinjenom od prošlih iskustava. Potom na osnovama te interpretacije kreiramo
neko osećanje. Na osnovu osećanja
delamo. Ljudi koji veruju da ’nemaju dušu’ (što je totalni apsurd) ustvari nemaju
ikakav kontakt sa svojim srcem. Ono je
preplavljeno strastima i burnim emocijama što onemogućava bilo kakvo
osluškivanje (duše). U skladu sa tim i mozak (ne)funkcioniše (baš najbolje). npr.potpuno zanemarivanje svih 'crvenih zastavica'
Da
bismo nešto naučili, srce mora da bude u miru. Zato ćemo se prvo sprijateljiti
sa njim.
Svidelo
nam se to ili ne, mi imamo nekakav odnos sa svojim srcem. Kada uopšte nismo
svesni svoje duše, sigurno da je taj odnos veoma loš. Pozabaviti se radom na
ovom odnosu važnije je od bilo koje prijateljske ili partnerske konekcije ’van
nas’. Pre svega i svih, srce je naš najbolji prijatelj i partner. Što
je bolja konekcija sa srcem to smo više u skladu sa ličnom istinom. Zadovoljenje
ukusa srca donosi dubok mir. To znači pobrinuti se za njegove želje i potrebe. U
srcu su nataložena sve emotivne traume od ranije. Povezivanjem sa svojim srcem direktno
utičemo na njihovo lečenje. Svaki put kada iskusimo ’’slomljeno srce’’ to je
prilika da napravimo radikalne promene i poboljšamo ovaj odnos.
Važno
je reći da morate dopustiti inspiracijii da vas preplavi pre nego se upustite u
povezivanje sa srcem. Posebno ukoliko duži vremenski period niste baš puno vodili računa o ovom
odnosu, i posebno kada se nalazite u stanju očaja, depresije, razočarenja i
tome slično (sumnja, strah, negativnost). Pokušaj da preduzmemo ma kakvu akciju
iz stanja očaja je ekstremno bolno plus nikada ne donosi pozitivne rezultate. Što
onda samo dodatno pogoršava situaciju. Prvo ćete naći način da isplivate iz tog stanja, malim koracima, pridavajući pažnju onome šta vam prija. Morate u sebi naći osećaj sigurnosti kako biste se upustili u ''razgovor sa srcem''. Jer ono 'e pred vas postaviti razne izazove! dakle, zavisno od toga
gde se nalazite (a ukoliko ne znate obratite pažnju na emocije da to procenite)
krećete manjim (npr očaj) ili
slobodnijim koracima (npr nada).
Da bi se lakše upustili u razgovor sa srcem , možete ga zamisliti kao neko zasebno biće. Posmatrajte ga, možda ćete primetiti da ima neki sebi svojstven karakter! da obratite nepodeljenu pažnju na njega, I fizički preklopite šake jednu preko druge na centru grudi, preko srca. Najopušteniji ćete biti u ležećem položaju..osetite ritam, ali ne dozvolite da vas uspava :) Upitajte se> šta ovo biće želi, šta mu se ne dopada, kako se oseća..(cenjeno I voljeno, ignorisano..I slično). Ili pitajte direktno: šta te čini (ne)srećnim; šta ti je potrebno da učinim drugačije; kada bi ti mogao ostvariti jednu želju, šta bi to bilo; šta ti imaš da mi poručiš_?
odgovore možete primiti na intuitivnom nivou, videti slike, ili nešto treće. poenta je da će doći, na vama je da se opustite I dozvolite. takođe, možda ćete u početku duže vremena čekati na prijem odgovora, jer ste se odvikli od stvarnog 'slušanja'. Nakon pitanja, obratite se vi svom srcu: možete odati priznanje brigama koje je ono izrazilo.., pokazati da razumete i/ili cenite njegovu perspektivu, potrebe i želje. Da razumete da je to perspektiva vašeg istinskog bića. Pošaljite mu ljubav i zahvalnost jer vas održava vitalnim i punim života. Zamislite srce kako upija tu energiju ljubavi i zahvalnosti, i pumpa je kroz celo telo, u svaki organ i svaku ćeliju. Uvek imajte lepe reči za svoje srce, a nova pitanja otvoriće vam se postupno, kada vam ova praksa pređe u naviku.
Kada osetite da ste spremni, možete mu obećati da ćete nadalje biti dostupni za takve razgovore sa srcem, da ćete se uskladiti sa njegovom perspektivom, ispuniti želje i slično. Ako niste spremni, nemojte to odmah raditi. Poruke koje dobijete mogu od vas zahtevati suptilnija i manja usklađivanja (pleši, crtaj, piši, pevaj, šetaj..) ali češće mogu biti potrebne promene čitavog životnog stila (promena posla, odvikavanje od neke štetne zavisnosti, otpuštanje prijatelja i slično).
**********************************************
Нема коментара:
Постави коментар