"Prijatelj
je neko ko ti daje totalnu slobodu da budes svoj, I posebno da osećaš ili ne
osećaš..sta god da osećaš u bilo kom trenutku je okej tvom prijatelju..na to
se prava ljubav svodi-dozvoliti drugoj osobi da bude ono sto jeste.."-
rekao je navodno Jim Morrison I dalje se
postavlja pitanje kako nekom uopšte možemo “dati totalnu slobodu da bude svoj”?
možemo li reći: wow kako je čudna ta tvoja ridja kosa ali ipak, ti si mi super
prijatelj I ja ti dozvoljavam da je
nosis tako ridju I kovrdžavu kad god si samnom..? well, to nam zvuči dovoljno
suludo da sigurno nećemo tako nekome reći, mada
nam ne deluje suludo ponašanje po istom modelu kada partneru namećemo uslove (
računajući da nam je parnerski odnos prvenstveno prijateljski pa više) a potom mu
velikodušno dajemo izvesnu slobodu praveći kompromise..
dakle, osnovna pogrešna pretpostavka leži u tome da
nekome, bilo kome, bilo to rođak, prijatelj, partner, mi možemo dati slobodu
mišljenja, delanja, bivanja!..tj baš to da mi možemo “dozvoliti drugoj osobi da
bude ono sto jeste..”kao što Jim navodi. Upravo suprotno tome, mi jedino možemo
prihvatiti, ili ne, činjenicu da je svaka osoba slobodna da bude I izrazi to
što ona jeste, I kako će ona tu svoju slobodu da sprovodi- tj ide kuda je put
navede, radi I bira ono što je u skladu sa njenim srcem.
It is more like: wherever
you may go, I love you just the same (or even more..)
Ako mi
ne prihvatamo njenu slobodu to idalje ne znači da osoba nije slobodna, već samo
da nama može biti teže, kako tada plivamo suprotno struji. A pouzdan znak da ne
prihvatamo nečiju slobodu je upravo ideja da je možemo dati: dovde je okej,
odavde je big no-no.. to takođe ukazuje da se na isti način odnosimo I prema
sebi samima..a tada se ispoljava više životarenje u zonama komfora nego slobodno
življenje, koje btw ne prepoznaje postojanje koncepta ‘sigurna zona’.
To je ona zona u kojoj se osećam prijatno..ogradni
stavovi u okviru kojih sve ispostavljeno znam da lako mogu prihvatiti..za sve
van toga već se postavlja pitanje..(koliko ćemo hteti ili ne da rastegnemo
zamišljeni lanac :D)
Sama reč Prijatelj navodi me da smatram da je to svaka
ona osoba u čijem društvu se osećam Prijatno..i jednako slobodno I opušteno kao
I da sam sam sa sobom. Ali mi prvo mora biti udobno u sopstvenoj koži, I to
nakon što sam bio zaista iskren prema sebi.
Odatle mi postaje jasno da ukoliko sam sebi bolji I najbolji
prijatelj utoliko će mi I mnoštvo drugih ljudi prijati, pa i moj svet biti
ispunjen mnoštvom prijatelja. Šta je onda koncept 'lažnih' prijatelja nego
oslikavanje situacija kroz koje spoznajemo gde I u kojoj meri smo lagali sebi o
sebi. Ukoliko smatramo da se lažni prijatelji otkriju jednom kada kažemo
istinu, ili dok ‘nas napuštaju kad nam je najteže’ili ‘…usred poraza’,
propuštamo da vidimo šta se zapravo odigrava:
u prvom slučaju, dok ispoljavamo šta god što nije naša istina, oko sebe
okupljamo ljude, prijatelje koji oslikavaju to stanje, I aktuelne stavove sa
kojima nam je trenutno udobno (iako su laž)_i stoga jednom kada kažemo istinu I
ispolje se drugačiji stavovi, oni će biti u suprotnosti sa stavovima naših
prijatelja, pa ukoliko se desi da prijateljstvo ‘pukne’zagovaramo da je ionako
bilo lažno..well, nije- prijateljstvo je bilo takvo kakvo je bilo iskreno u meri u kojoj
smo mi bili iskreni, I stoga ne možemo nikom tu ništa zameriti. Jer najviše se
radi o nedostatku fleksibilnosti, to jest što nam je nešto bitnije a stavovi su
krući to je izvesnije da će doći do ‘pucanja’odnosa među prijateljima. I stoga I
to je u redu kako mi znamo da su I ti naši prijatelji slobodni da ostanu pri
svojim stavovima iako nas to može udaljiti. Dok nam drugi slučaj, ukazuje na tendenciju da sami sebe prihvatamo onda dok 'nam dobro ide' a kritikujemo I ne podržavamo se kada stvari krenu kako nam nije baš po volji- I ta nam je tendencija reflektovana kroz 'u nevolji nestajuće prijatelje'.
Ali ni tu ne mora biti kraj, kako sve većim prihvatanjem
promena ispostavljenih u sopstvenom životu činimo da nam I naši prijatelji
oslikaju I ponude više fleksibilnosti I prihvatanja, pa odnos manje ili više izmenjen
može da opstane.
"I spoke my truth.
And that was the aim and goal. I am now free as I have made the decision to be
honest with all the mirrors in my reality. Unattached to their acceptance of me
or not." By Dalano Artisan
Ko će nas moći
prihvatiti upravo takvim kakvim (se ispostavlja da) jesmo, ako to prvo ne
učinimo sami za sebe. Stoga je važno, kada želimo pratiti Ljubav I svoju istinu,
da se ne vezujemo za očekivanja da nas neko drugi mora prihvatiti..jer, ako
tako bude odlično, a I ako ne bude, opet odlično- jer sve je ionako upravo
dobro takvo kakvo je ispostavljeno.
stoga je Jim donekle ispravno rekao..jer biti prijatelj sebi, između ostalog znači i dozvoliti sebi - prihvatiti ma šta što osećaš u bilo kom trenutku, da je okej. a jedini način na koji će druga osoba u našem prisustvu osetiti lakoću bivanja I 'dozvolu' da bude ono što ona jeste, je kada mi sami tako živimo I zračimo svoju slobodu. stoga, ako pored nekih ljudi dišemo teže nego u društvu nekih drugih, to je em zato jer oni sami sebi uskraćuju slobodu em mi zbog toga počnemo uskraćivati sebi svoju, u želji za prihvatanjem. ako se želimo svugde osećati prijatno I disati uvek punim plućima, od toga se mora odustati. pa tada, ko 'ide uz nas' ide, a ko ne-ne.
Kako dakle pronaći (‘pravog’) prijatelja? Potrebno je
prefromulisati pitanje jer stvari postavljene na ovaj način impliciraju da nekom
govorimo: 'budi mi prijatelj', a to je već svojevrsni zahtev I nema mnogo veze sa
ljubavlju. Jedino što možemo reći, prvo sebi, a potom I drugom je Biću ti
prijatelj.
'' A friend is someone who knows the song in your heart and can sing it back to you when you have forgotten the words''
autor meni nepoznat <3
Нема коментара:
Постави коментар