Poglavica o progresu belog čoveka

Poglavica je rekao:

''Kada je beli čovek došao na ovu zemlju Indijanci su vodili takav život u kome nije bilo poreza niti dugova, u izobilju je bilo bizona i dabrova, voda je bila čista i sve je bilo besplatno. Žene su radile svoj posao, muškarci svoj, a vračevi su lečili besplatno i odr(a)žavali duhovni ekvilibrijum zajednice na dobrobit svih. Indijanci su čitav dan provodili u lovu i ribolovu a čitave noći vodili ljubav. Samo je beli čovek bio toliko glup da pomisli kako može unaprediti takav poredak!''

sve je to lepo i romantično, i moguće da su oni živeli zdravije i ljubavnije nego ljudi danas, u nekom smislu..ali sigurno je da su imali i oni svoje strahove i poteškoće, pa je sve to možda i previše pojednostavljeno tako reći. 
Jer život mora i jedino može da ide napred, makar ako je to nekad i kroz mrak i blato. Da, industrijska i tehnološka revolucija, svaka u svoje vreme, donele su takav i takav napredak koji je odmah potom pokazao i svoje naličje u vidu mnoštva novih izazova sa kakvim se indijanac nije susreo.

Ljudi su dobili da se plaše ne samo životinja, sa kojima su nekad živeli u sabratstvu, već i sopstvene senke, totalno onečišćenje ekološke i duhovne sfere, izopačenje seksualnosti i svih međuljudskih odnosa i relacija. a opet sve to kako bismo naučili da zadržimo i implementiramo više onog što je pozitivno i za naše dobro a sve što nam šteti zamenili novim rešenjima. 
tako su već duže vreme poznate ('otkrivene') mnoge efikasnije metode kad je u pitanju očuvanje ekologije planete, kao i čoveka (zdravlje i edukacija), koje još nisu i neće preuzeti primat dok aktuelni pristupi ne dožive potpunu demolaciju. 

Tamo nekom prozirnom, plavom, ili već kakvom god hoćete Novom čoveku ovaj naš napredak ( recimo kopanje ruda, bušenje nafte ili čak naša najnaprednija prevozna sredstva itd) izgledaju divljački i kao tek dečiji pokušaj da se skapira kako (bi) život zapravo (mogao da) fukcioniše. Da li vas recimo pomisao na bezkontaktnu reprodukciju sablažnjava jer pretpostavlja odsustvo čulnih zadovoljstava, a koncept egzo-materica zvuči kao umanjivanje radosti majčinstva u prvim danima bebinog dolaska na svet.. ili je to najnormalnija stvar na svetu?



e pa da o tome se uvek radi, zavisi u kom svetu.., 
sve u svoje vreme i u odgovarajućoj svesti..


Za sada nam ostaje da se, tokom trenutnog progresa..,,nađemo negde na pola puta sa poglavicom.., nadilaženjem “negativnog” dela ega i njegovim dovođenjem u odnos ravnoteže sa dušom, (gde se on brine za fizičko telo a ne za kompletan život), ukrotimo zver a vuka preobrazimo u psa čuvara..Izvesno da (se bar trudimo?da) idemo ka tome, sobzirom na ''ćao đaći'' alternativu 
haha